Evropska unija i SAD bi da 300 milijardi evra ruskih državnih para, zamrznutih sankcijama u zapadnim bankama, kao i zamrznutih dvadesetak milijardi ruskih bogataša, upotrebe za obnovu Ukrajine kada se rat završi, ali zasad ne nalaze pravne, a ni političke osnove.

O tome je bez jasnog ishoda vođena rasprava u Savetu ministara EU, a prvi put je i u nemačkoj vladi predočeno da se o tome ozbiljno razmišlja jer Berlin sebe vidi kao glavnog investitora u obnovu Ukrajine, za šta će, procenjuje se, biti potrebno blizu hiljadu milijardi evra.

Kako pišu mediji u EU, u nemačkoj vladi su mišljenja podeljena. Ministarka inostranih poslova Analena Berbok je za to da se zamrznuta ruska sredstva jednostavno zaplene i iskoriste za neki novi "Maršalov plan" za Ukrajinu, dok ministri privrede i finansija misle da postoje krupne međunarodno pravne nedoumice.

Slične rasprave se vode i u SAD i Velikoj Britaniji, jer se ispostavilo da je teško naći pravni okvir za zamrznuta, posebno ruska državna sredstva, jer se taj novac ne može jednostavno zapleniti i prebaciti, uložiti u Ukrajinu.

Takođe je predočeno da bi to moglo jako poljuljati poverenje u zapadne banke i sigurnost investicija, pa bi neke države mogle odustati od "čuvanja para" na Zapadu i okrenuti se, recimo, azijskim pouzdanim finansijskim centrima.

Neki arapski mediji su nedavno ponovo ukazali na činjenicu da je, iako je još 2011. godine libijski vođa Muamer el Gadafi svrgnut s vlasti međunarodnopravno spornom intervencijom SAD i NATO, naredna vlada Libije u Tripoliju koju je Zapada priznao uspela da povrati samo devet od preko 60 milijardi dolara državnih para ranije uloženih u zapadne banke i akcije, i uloži ih u obnovu te potpuno razrušene zemlje.

Evropski stručnjaci i eksperti u američkom Kongresu su mišljenja da bi se zamrznuta ruska sredstva mogla eventualno iskoristiti za ratne reparacije, ali samo ako bi to presudilo neko svetsko pravno telo, poput Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Ali, navodi se da bi i to bio dug postupak koji bi trajao godinama, i to pod pretpostavkom da Rusija bude vojno poražena u ratu i da joj se ugovorom o kapitulaciji nametne plaćanje ratne odštete.

Ruska država bi bez sumnje osporila bilo kakav pokušaj da se ruske državne pare zaplene. Vlada u Kremlju je stavila do znanja da je već zamrzavanje 300 milijardi evra ruske centralne banke ilegalan čin, a da će se svim sredstvima boriti protiv toga da se taj ruski novac iskoristi za neke druge svrhe.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da se tu "radi o međunarodnoj krađi i kršenja svih pravila", ali članice EU i Amerikanci su, naprotiv, mišljenja da je ruska vojna intervencija najteži čin kršenja međunarodnog prava i da razaranje ukrajinske infrastrukture i pogibija stotina hiljada ukrajinskih vojnika i civila ne mogu ostati bez posledica po Rusiju.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da je sigurna da će EU "naći legalne načine i mehanizam" za korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za obnovu Ukrajine.

Ipak, evropski stručnjaci, pa i neke vlade, i dalje su sumnjičavi u pogledu jasne međunarodnopravne osnove za takav potez i navode da "privremeno zamrznuta ruska državna sredstva ne mogu da se izdvoje, otcepe od propisa državnog imuniteta", već bi jedino blokirana privatna sredstva mogla da se podvedu pod stavke brige za čovekova prava i ustavne slobode.

Finansijski stručnjaci i eksperti američkog Kongresa za bezbednost su zaključili da bi "zaplena ruskih sredstava bila čin ekproprijacije, što je direktno zabranjeno međunarodnim sporazumima o investicijama".

Predočili su da su "SAD upravo uložile veliku energiju i vreme da odbrane međunarodnopravni režim za investicije... pa bi zaplena imala međunarodne ođeke i globalne posledice po vrednost dolara i svetsku ekonomiju, a mogla bi odvratiti strane ulagače u američku privredu".

U decembru je u Parizu održana međunarodna konferencija o pomoći za obnovu Ukrajine i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da je potrebno najmanje 800 miliona evra hitne pomoći da bi zemlja zadovoljila potrebe stanovništva tokom zime.

Šefovi država ili vlada EU su prošlog meseca takođe razmatrali kako bi se zamrznuta ruska sredstva mogla upotrebiti za obnovu Ukrajine, iako su naglasili da "bilo kakva zaplena tih sredstava mora biti u skladu s međunarodnim pravom".

Poslanici u američkom Kongresu su od administracije predsednika Džoa Bajdena zatrazili da zakonom omogući da se novac ruske centralne banke u određenim slučajevima upotrebi za druge svrhe, ali se vlada u Vašingtonu tome zasad protivi s obrazloženjem da bi "to moglo obeshrabriti druge centralne banke u svetu da polože svoja sredstva u SAD".

Ipak, za SAD konfiskacija novca ruske centralne banke ne bi bila presedan, jer je vlada u Vašingtonu nedavno odlučila da zamrznutih 3,5 milijardi dolara centralne banke Avganistana prebaci u Banku za međunarodna poravnanja u Švajcarskoj, jer ne želi da taj novac preda vlastima talibana u Kabulu.

Američka agencija Blumberg tvrdi da bi to moglo da posluži kao model da se zamrznuta sredstva ruske države upotrebe za obnovu Ukrajine.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP