Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson izjavila je da su već vidljivi rezultati odluke Srbije i Severne Makedonije da svoj vizni režim usklade sa viznom politikom Evropske unije, i da se smanjio broj ilegalnih dolazaka u EU iz pojedinih zemalja.
"Tražili smo od njih (Zapadnog Balkana) da usklade svoje vizne politike kada je reč o Kubancima i građanima drugih zemalja i oni su odgovorili pozitivno. Srbija i Severna Makedonija su uskladile viznu politiku prema Kubi i odmah vidimo rezultate. Isto su učinili s Indijom, Tunisom, Burundijem, Gvinejom Bisao”, rekla je Johanson.
U novembru i decembru prošle godine je zabeležen pad broja ilegalnih dolazaka preko zapadnobalkanske rute za jednu trećinu, rekla je Johanson u intervjuu za agencije uključene u projekat zajedničke Evropske informativne redakcije (ENR).
Pitanje migracija već godinama opterećuje Evropsku uniju i ono će sledeće nedelje biti tema vanrednog samita EU. Iako EU nastoji da poveća broj repatrijacija osoba koje nemaju pravo boravka na njenoj teritoriji, taj udeo je 2019. bio 29%, a u pandemijskoj 2020. svega 21%.
Johanson je ocenila da porast broja ilegalnih migranata koji dolaze u EU, a prošle godine ih je bilo 330.000, nije posledica ratova ili proterivanja.
"Imamo manje-više normalan broj neregularnih dolazaka ljudi iz zemalja u kojima postoji rizik rata ili progona. Ali raste broj ljudi koji dolaze iz Turske, Gruzije, Indije, Kube, Egipta, Tunisa, Maroka, Bangladeša, Pakistana, kojima se vrlo malo odobravaju zahtevi za azil. Dakle, povećanje nije podstaknuto ratnim progonima, nego drugim stvarima", rekla je Johanson.
On je rekla da je "zato važno povećati broj povrataka". "Prošle je godine doneto 300.000 odluka o povratku, a vratilo se samo 70.000", precizirala je evropska komesarka.
Na pitanje hrvatske agencije Hina šta EU može da uradi da se smanji pritisak na hrvatsku granicu, koja je sada spoljna granica šengenskog prostora i Unije, i da se spreči gomilanje migranata u Bosni i Hercegoviji, Johanson je rekla da je efikasno vraćanje migranata koji nemaju pravo na azil odlično sredstvo odvraćanja od pokušaja ilegalnog ulaska u EU.
"Mi pomažemo BiH u vraćanju migranata u njihove zemlje porekla i to vrlo uspešno, bilo da je reč o dobrovoljnom ili prisilnom vraćanju", kazala je Johanson, dodajući da su joj i vlasti BiH rekla da se odmah vide rezultati i da znatno pada broj ilegalnih dolazaka iz konkretne zemlje u koju su ilegalni migranti vraćeni.
Johanson je rekla da je repatrijacija ljudi koji nemaju pravo na azil važna "da bi se pokazalo da se ne može samo tako doći i ostati u EU".
Johanson je ponovila da Evropska komisija, bez obzira na pritisak pojedinih članica, nema nameru da finansira izgradnju zidova i žičanih ograda na spoljnim granicama EU.
"Naše je dugogodišnje načelo da ne finansiramo zidove i bodljikavu žicu. I mislim da to ne treba menjati", rekla je komesarka. "Ne vidim da ćemo menjati taj stav", dodala je ona.
U jesen 2021. godine, više od deset članica EU je od Evropske komisije tražilo da finansira izgradnju fizičkih prepereka na spoljnim granicama, što je Komisija još tada odbila.
Nedavno je austrijski kancelar Karl Nehamer zatražio od Evropske komisije dve milijarde evra za izgradnju žičane prepreke na granici Bugarskee i Turske, i očekuje se da će se i to pitanje naći na dnevnim redu samita EU, piše nemačka agencija dpa.
Johanson je naglasila da su "izgradnja zidova i bodljikava žica oko Evropske unije iz mnogo razloga loše rešenje". Prema njenim rečima, ako se želi upravljati migracijama, za to se treba pobrinuti mnogo pre nego što migranti stignu do EU.
Dodala je, međutim, da EU "nema problema sa tim" ako zemlje članice, koje zaštitu granica uglavnom finansiraju iz svojih nacionalnih budžeta, odluče da grade zidove i ograde sa bodljikavom žicom, ali je naglasila da se to ne može finansirati iz budžeta EU,
Ipak, nije isključila mogućnost da se iz budžeta EU finansira postavljanje "fizičke infrastrukture", na primer tehnike za nadzor granice.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EU
