Reformska partija desnog centra premijerke Estonije Kaje Kalas pobedila je na parlamentarnim izborima sa 31,2% glasova, ispred stranke ekstremne desnice EKRE koja je dobila 16,1%, saopštila je 6. marta Izborna komisija nakon što su prebrojani gotovo svi glasovi.
Međutim, iako je osvojila 37 mandata, Reformska stranka će morati da formira koaliciju sa jednom ili više partija u parlamentu koji ima 101 mesto.
Izbore je obeležio uspeh još jedne liberalne strankie, Esti 200, koja je sa 4,4% na prošlim izborima prešla izborni prag i sa 13,3% prvi put u svojoj istoriji ulazi u parlament.
Stranka Centar, partija levog centra, osvojila je 15,3% glasova, ali je pala sa 23,1% koliko je osvojila 2019. U parlamentu će imati 16 poslanika.
Socijaldemokratska partija osvojila je 9,4% a konzervativna stranka Isamaa 8,3% glasova, navela je Izborna komisija, a prenela agencija AFP.
Reformska partija i Stranka centra članice su evropske liberalne političke partije ALDE i poslitičke grupe Obnovimo Evropu u Evropskom parlamentu, a i stranka Esti 200 je najavila da će se pridružiti toj grupi.
Ankete uoči izbora ukazvale su na pobedu Reformske partije, ali i da bi građani mogli više nego do sada da podrže ekstremno desnu nacionalističku partiju EKRE koja je vodila kampanju protiv novih isporuka oružja Ukrajini. EKRE je osvojila drugo mesto, ali je sa 17,8% 2019 pala na 16,1% glasova.
Premijerka je rekla da je zadovoljna rezultatima. "Mnogo je bolje nego što smo očekivali. Isključujemo bilo kakvu koaliciju sa EKRE", rekla je Kalas.
Ona je u obraćanju partijskim kolegama i pristalicama u Talinu rekla da će rezultat njenoj partiji dati snažan mandat da sastavi dobru vladu.
"Mislim da se sa ovako snažnim mandatom ni (pomoć Ukrajini), neće promeniti jer su sve partije sa izuzetkom EKRE i možda Centra izabrale isti kurs", rekla je Kalas, preneo ja Asošiejted pres.
Sama Kaja Kalas je postavila rekord jer je u svojoj izbornoj jedinici osvojila više glasova nego ijedan političar od osamostaljenja Estonije.
Popularna među preduzetnicima i mladim profesionalcima, Reformska stranka je obećala da će povećati vojnu potrošnju na najmanje tri% BDP, kako bi smanjila korporativne poreze. Ona takođe želi da donese zakon kojim se odobravaju građanska partnerstva između osoba istog pola.
Estonija, zemlja sa 1,3 miliona stanovnika, članica je Evropske unije i NATO, a prošle godine je preuzela vodeću ulogu u međunarodnim pozivima za povećanje vojne pomoći Ukrajini suočenoj sa invazijom Rusije.
Estonska vojna pomoć Ukrajini iznosi više od 1% njenog bruto-domaćeg proizvoda (BDP), što je najviša stopa među saveznicima Kijeva.
Izbori su održani i u vreme teške ekonomske situacije u Estoniji, koja ima jednu od najviših stopa inflacije u EU, 18,6% je međugodišnja inflacija zabeležena u januaru.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP