Evropska centralna banka saopštila je da je bankarski sistem evrozone otporan zahvaljujući snažnoj finansijskoj podlozi, nakon što je objavljeno da švajcarska banka UBS hitno preuzima drugu po veličini banku u toj zemlji Kredi Suis koja se našla u finansijskim teškoćama.
"Evropski bankarski sistem je otporan sa snažnim kapitalom i likvidnošću", saopštila je predsednica ECB Kristin Lagard.
On je dodala da pozdravlja brzu akciju i odluku švajcarskih vlasti pošto je to "od ključne važnosti za obnovu urednih tržišnih uslova i obezbeđivanje finansijske stabilnosti".
"U svakom slučaju, mi posedujemo kompletan instrumentarij da obezbedimo podršku likvidnosti u zoni evra i uredno vođenje monetarne politike", dodala je Lagard.
Potez ECB čiji imao je za cij da učvrsti poverenje investitora, ali je naišao na skepticizam na tržištima jer su indeksi evropskih berzi na početku trgovanja 20. marta ujutro pali, kao i vrednost akcija dve švajcarske banke.
Indikator evropskog sektora za banke (Stoks Europe 600/Banks) ujutro je po otvaranju berzi pao za 5,92%, prenela je agencija AFP.
Međutim posle odlaska u minus na otvaranju indeksi evropskih berzi ponovo su prešli u plus ali jedva, tako da je oko 11 sati po srednjeevropskom vremenu indeks u Parizu bio plus 0,14 odsto, u Frankfurtu plus 0,04 kao i u Londonu.
Ranije je i guverner Centralne banke Francuske Fransoa Vilroa de Galo pokušao da pruži uveravanja da su francuske i evropske banke "izrazito solidne".
"Evropske banke nisu u situaciji nekih američkih banaka iz vrlo jednostavnih razloga što nisu podvrgnute istim propisima", rekao je guverner za BFM Biznis u osvrtu na nedavne krahove regionalnih američkih banaka koji su potresli tržišta.
Guverner je ukazao na uvođenje Bazel tri kapitalnih standarda posle finansijske krize 2008. godine, koji su ponekad kritikovani ali su pokazali efikasnost propisa za likvidnost i sredstva banka.
On je rekao da 400 evropskih bankarskih grupa podleže tim propisima u odnosu na 13 u SAD, gde je to obaveza samo za najveće ustanove.
Guverner je podsetio na odluku donetu za vreme predsednika SAD Donalda Trampa 2019. koja se sastojala u tome da oslobodi srednje i manje banke od potrebe poštovanja standarda Bazel tri.
On je rekao da su regionalne banke u SAD koje su bankrotirale bile među onima koje nisu primenjivale standarde Bazel tri.
Krahovi tih banaka doveli su do pada berzanskih tržišta koja su se zatim prvo oporavila, a onda ponovo pala zbog neiszvesne situacije u švajcarskoj banci Kredi Suis.
Ta švajcarska banka je prvo pokušala da pruži garancije partnerima saopštenjem da će pozajmiti 50 milijardi švajcarskih franaka od centralne banke zemlje da bi se restrukturirala, ali je zatim odlučeno da bude preuzeta od konkurentske UBS.
Guverner Galo je rekao da je slučaj banke Kredi Suis poseban i poznat već nekoliko godina. "To je banka koja ima istovremeno teškoće svog poslovnog modela... i propuste u svom sistemu interne kontrole", dodao je Galo.
Problemi u Kredi Suis su eskalirali kada je njen najveći deoničar, Saudijska narodna banka, saopštio da ne može da joj pruži veću finansijsku pomoć i da poveća svoj udeo od 10%.
Tenzije je povećao i krah američke banke SVB, i strahovanja da to može da se proširi na druge banke i zemlje.
I pored bankarske krize delimično izazvane time što su nacionalne centralne banke podizale kamatne stope da bi zauzdale inflaciju, Evropska centralna banka nastavila je svoju borbu protiv inflacija i podigla kao što je predviđeno svoju kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
