Evropski parlament usvojio je 20. aprila niz predloga iz objasti migrantske politike i prava azila, što je ujedno i zeleno svetlo za početak pregovora parlamenta i Saveta EU o konačnoj verziji nove migrantske regulative EU.

Nova pravila važila bi na spoljnim granicama EU i odnosila bi se na osobe koje ne ispunjavaju uslove koje važe u članicama EU.

Predložena regulativa uključuje identifikaciju, uzimanje otisaka prstiju, bezbednosne provere i preliminarne zdravstvene provere, saopštio je Evropski parlament.

Evroposlanici su usvojili i amandmane koji predviđaju nezavisni mehanizam za kontrolu poštovanja ljudskih prava, ali i za nadzora granice, kako bi se obezbedila da eventualna ilegalna vraćanja migranata preko granica, takozvani pušbek, budu prijavljena i istražena.

Paket zakona o azilu i migracijama definiše način kako će institucije EU i zemalja članica sarađivati u pitanjima azila i migracija.  

Regulativa uspostavlja kriterijume na osnovu kojih će se određivati obaveze i nadležnosti država članica u procesu razmatranja dodele azila, ili ujedno uspostavlja i pravednu podelu obaveza, navodi se u saopštenju.   

Paket uključuje i obavezujući mehanizam solidarnosti, čiji je cilj da se pomogne državama koje su posebno izložene prilivu migranata, uključujući i operacije potrage i spasavanja na moru.

Paket predviđa da tema pregovora bude i regulativa za slučaj takozvanih kriznih situacija. Reč je o iznenadnom nasovnom dolasku državljana trećih zemalja koji bi izazvao kriznu situaciju u nekoj članici EU.

U takvom slučaju bi, ako tako proceni Evropska komisija, mogla da se izvrši obavezna relokacija i odstupanje od pravila  provere migranata i procedure azila.

Među predlozima je i promena sadašnje direktive EU o dugotrajnom boravka, a predviđa se ubrzanje postupka dodele dozvole za trajni boravak posle tri godine zakonitog boravka u EU, kao i mogućnost integracije osoba koje imaju status privremene zaštite.

Osobe za takvom dugotrajnom dozvolom za boravak imale bi pravi da se kreću i da rade u svim zemljama EU, a pravo takvog boravka bi automatski stekla i njihova maloletna deca.

Posle zelenog sveta na plenarnoj sednici, evroposlanici mogu da započnu pregovore sa Savetom EU o konačnoj verziji, posebno kada je reč o pitanjima koja su pojedine države članice već rešile nacionalnim zakonodavstvom.

Parlament i zemlje koje po sistemu rotacije predsedavaju Savetom EU su se obavezali na saradnju kako bi reforma pravila EU o migreacijama i azilu bila usvojena pre evropskih izbora 2024.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Beta