Jačanje populističkih partija radikalne desnice nije novi fenomen ali je dobio na značaju sa približavanjem evropskih izbora jer bi u narednom institucionalnom ciklusu radikalna desnica prvi put mogla da ima veliki uticaj na budući pravac EU, navodi se u novoj analizi Karnegija Evropa.
Čak i u zemljama poput Nemačke, Španije i Portugala, koje su dugo bile imune na virus radikalne desnice, od nedavno takve partije dobijaju neviđenu podršku. U Poljskoj je radikalna desnica pobeđena na parlamentarnim izborima u oktobru 2023. ali još uživa veliku podršku, navode analitičari Karnegija Roza Balfur i Stefan Lene.
Njihova studija "Evropska radikalna desnica je strašna - ali ne i nezaustavljiva" pokazala je da su partije radikalne desnice uglavnom odustale od zahteva za napuštanje EU ali su ostale skeptične prema Uniji. Većina ih se zalaže za strogo organizovanu "Evropu nacija" koja ostavlja slobodu članicama. Te partije traže da se deo moći vrati na nacionalni nivo i protiv su svakog jačanja kompetencija EU.
Spoljnu politiku radikalna desnica vidi kao, u najboljem slučaju, slabo koordinisan mehanizam koji dozvoljava vladama da promovišu nacionalne interese.
Pošto je većina partija radikalne desnice uglavnom fokusirana na domaću politiku, do sada nisu imale dobro razvijen spoljnopolitički profil. Najviše su se na tom planu bavile migrantskom politikom, gde se zalažu za restriktivniji pristup.
Trenutno su partije radikalne desnice usmerene na napore EU u klimatskoj politici koju vide kao projekat autoritarne elite koji ignoriše socijalnu i ekonomsku cenu za građane.
Partije radikalne desnice slabo se bave agendom vrednosti spoljne politike EU, delom zato što je u suprotnosti sa njihovim duboko konzervativnim porodičnim vrednostima a delom jer ne vide poentu u kritikovanju važnih trećih zemalja zbog njihovih rezultata na polju ljudskih prava.
Kada je reč o proširenju EU, te partije su uglavnom skeptične, osim kada im specifični nacionalni interesi ne diktiraju drugačiju politiku. Takođe zagovaraju smanjenje razvojne pomoći EU ili njenu upotrebu za postizanje saradnje na polju migracije.
Analitičari Karnegija ukazuju da su proruske simpatije nekih zemalja poseban izazov za održavanje podrške EU Ukrajini i da postoji opasnost da partije radikalne desnice, uz druge proruske snage u EU, preokrenu podršku evropske javnosti Ukrajini.
Slične su podele i oko Kine, gde je stav nordijskih zemalja negativan, dok centralnoevropske daju prioritet ekonomskih odnosima sa tom zemljom.
Šire gledano, sve te partije su nacionalističke i teško im je da zajedno rade efikasno, čime se smanjuje ukupan uticaj radikalne desnice a "mejnstrim" partijama daje taktička prednost.
Balfur i Lene dalje pišu da ne postoji "recept" za to kako se baviti partijama radikalne desnice. Ponekad je efikasno držati ih podalje od vlasti na nacionalnom i nivou EU a u nekim slučajevima im tako samo raste podrška.
Pozitivne rezultate, kako navode analitičari, ponekad daje politika angažovanja čiji je cilj usmeravanje radikalne desnice ka "mejnstrimu". Takvi napori na nivou EU trenutno su uspešni sa Finskom partijom i Braćom Italije. S druge strane, godine angažovanja samo su ohrabrile mađarski Fides i poljsku stranku Pravo i pravda da budu još više evroskeptične.
Balfur i Lene na kraju analize ukazuju na ključne tačke na kojima politički lideri treba da deluju u evropskoj izbornoj godini.
Na prvom mesetu, navodi se, partije EU posvećene liberalnom, demokratskom projektu moraju da intenziviraju saradnju kako bi izolovale najodlučnije protivnike tih vrednosti i ubedile kolebljive da se uključe.
Zatim, ističe se da je glavna odgovornost za zauzdavanje radikalne desnice na "mejnstrim" partijama koje moraju da se odupru iskušenju da ih oponašaju kako bi izbegle gubitak glasova.
Konačno, radikalna desnica je dobila na snazi ali je i dalje manjina i ostaje podeljena. "Odlučnije i dinamičnije vođstvo u institucijama, efikasnije procedure odlučivanja i čvršća saradnja među ključnim akterima mogu učiniti EU otpornijom i sposobnijom da se odupre tom izazovu", zaključili su Balfur i Lene.
Roza Balfur je direktorka a Stefan Lene viši saradnik Karnegija Evropa.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
