Novo rukovodstvo EU moraće da upravlja političkim turbulencijama i unutrašnjom dinamikom moći a u suočavanju sa izazovima koji predstoje, pomoglo bi da rade zajedno, kao pravi tim.
Na samitu 27-28. juna u Briselu šefovi država i vlada EU odlučiće o novom vođstvu u Uniji - predsednicima Evropske komisije i Evropskog saveta i Visokom predstavniku za spoljnu i bezbednosnu politiku.
U analizi za Karnegi (carnegieendowment.org) Štefan Lene, bivši austrijski i ervopski političar, sada ekspert Karnegija, ocenjuje da će Ursula fon der Lajen, ako bude ponovo izabrana na mesto šefice EK, sada biti u boljoj poziciji nego 2019. da utiče na izbor evrokomesara i sklopi mnogo koherentniji tim. Međutim, ona će takođe morati da radi sa nekim komesarima iz evroskeptičnih vlada koji će biti poslati u Brisel prvenstveno da guraju nacionalne agende.
Još veći izazov je, smatra Lene, čeka u Evropskom savetu i Savetu EU. U oba tela prisustvo populista i političara radikalne desnice je poraslo i moglo bi još da raste. Te snage ciljaju na jačanje suvereniteta članica i zalažu se da EK ima manja ovlašćenja.
Ursula fon der Lajen bi tako mogla da se suoči sa hitnim izazovima (klimatska i digitalna tranzicija, odbrana, podrška Ukrajini itd.) koji zahtevaju kolektivnu akciju EU, a da ne dobije političku podršku i neophodna sredstva.
Nju će posebno brinuti situacija u Francuskoj i Nemačkoj, gde jača krajnja desnica. Ako unutrašnja politika obe zemlje ugrozi njihovu sposobnost da imaju konstruktivnu ulogu na nivou EU, Fon der Lajen bi mogla da zažali što se kandidovala za drugi mandat, smatra Lene.
Francuska je inače ulogu predsednika Evropskog saveta prvobitno zamislila kao protivtežu Komisiji. Predsednik Sveta međutim nema instrumente i budžet za značajnije političke inicijative. Čak i po pitanju predstavljanja u inostranstvu, predsednik EK je u mnogo snažnijoj poziciji.
Danas su ključni zadaci predsednika Saveta pravljenje agende za Evropski savet i rad "iza scene" na konsenzusu članica. Taj posao postaje sve važniji u vreme političke fragmentacije i čini se da je Antonio Košta dobar izbor za to mesto kao dugogodišnji član Evropskog saveta (2015-2024.) koga kolege vole i poštuju kao visoko kvalifikovanog pregovarača.
Kada je reč o Visokom predstavniku za spoljnu politiku, izazov je što su unutrašnje krize, geopolitički potresi i spoljni faktori oslabili koherentnost spoljne politike EU, smatra Lene. Ministri spoljnih poslova i Visoki predstavnik koji predsedava njihovim sastancima izgubili su na snazi jer se odlučivanje o spoljnoj i bezbednosnoj politici izmestilo ka premijerima članica i Evropskom savetu.
Aktuelni Visoki predstavnik Žozep Borel suočio se sa još jednim izazovom - Fon der Lajen je sebe videla kao glavnog spoljnopolitičkog aktera umanjujući tako dodatno njegovu ulogu.
Kaja Kalas će kao Visoki predstavnik imati tu prednost što je bila šefica vlade. Ona će, nema sumnje, nastaviti sa snažnom podrškom Ukrajini ali tek treba da se dokaže i oko drugih pitanja spoljne politike EU. Da li će Kalas uspeti da poboljša profil svoje službe zavisiće u velikoj meri od njene sposobnosti da uspostavi konstruktivan odnos sa Uruslom Fon der Lajen i Koštom.
Prema mišljenu Karnegijevog eksperta, najgori apsekt odlazećeg tima bila je nesposobnost da rade zajedno - Fon der Lajen i Šarl Mišel su gledali jedno na drugo kao na rivale a nije bilo ljubavi ni između Borela i Fon der Lajen.
Čini se da će buduće vođstvo EU biti sposobnije od aktuelnog da deluje kao tim. "To neće biti dovoljno da se reše mnogi problemi EU, ali bi svakako pomoglo", zaključio je Lene u analizi za Karnegi.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
