Dve Evropske komisije završile su mandate bez proširenja na vidiku i nijedna zemlja kandidat trenutno nije ni blizu članstva u EU. Sa izbijanjem rata u Ukrajini i pokretanjem Plana rasta za Zapadni Balkan, politika proširenja ponovo je visoko na agendi EU.

Međutim, to treba da prate institucionalna i kadrovska rešenja, prvenstveno u Evropskoj komisiji,  posebno kada je reč o komesaru za proširenje. Isto tako je važno da članice EU, u svetlu konstantnih političkih turbulencija u EU, kao i gobalno, prepoznaju politiku proširenja kao instrument za jačanje Unije a ne obratno.

BiEPAG blog: Jovana Marović, bivša potpredsednica vlade i ministarka za evropske poslove Crne Gore, i Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog savetodavnog komiteta, Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Evropski izbori samo su delom promenili balans snaga pošto Evropski parlament nije potpuno prebačen na krajnju desnicu, kako se strahovalo. Međutim, pomak ka krajnjoj desnici je značajan u ključnim zemljama, posebno Francuskoj i Nemačkoj, a neke članice su tradicionalno sumnjičave kada je reč o prijemu novih članica (npr. Holandija). Obeshabruje i što je došlo do zaokreta udesno i nekim zemljama koje su do sada snažno podržavale proširenje, poput Austrije.

Šta je potrebno da se proširenje vrati na pravi put i da se ispuni obećano Ukrajini, Zapadnom Balkanu, ali i Moldaviji i Gruziji:

• Politika proširenja mora da bude jedan od prioriteta nove Komisije sa jasnim političkim planom koji će pratiti Plan rasta za Zapadni Balkan i druge ključne političke instrumente za kandidate. Glavna poruka treba da bude da je proširenje politički, geopolitički i ekonomski interes EU, što bi trebalo da bude praćeno definisanjem 2030. kao jasnog roka da se to desi.

• Potrebno je prepoznati realnost i poslati političke poruke kroz određene tehničke promene. Generalni direktorat za susedsku politiku i proširenje (DG NEAR) treba da se transformiše u Generalni direktorat za proširenje, kao što je bio ranije. U okviru novog Direktorata treba kreirati deset posebnih jedinica za kandidate i potencijalne kandidate dok zemlje i regione Južnog susedstva treba vratiti Evropskoj službi za spoljne poslove i drugim direktoratima Evropske komisije (DG INPA - međunarodna partnerstva, i drugi).

• Mogućnost proširenja Unije za pet godina treba da bude prepoznata i planirana u narednom budžetskom ciklusu.

• Sledeći komesar za proširenje treba da dolazi iz članice koja ima političku težinu u EU, da istovremeno snažno podržava proširenje i stavlja važan naglasak na vladavinu prava i ukupne demokratske reforme kandidata.

• Sledeći komesar za proširenje ne sme da dolazi iz članice koja ne ispunjava Kopenhaške kriterijume i druge ključne vrednosti na kojima je EU izgrađena.

• Sledeći komesar za proširenje treba da bude istaknuta ličnost sa dokazanim ličnim iskustvom u podršci vladavini prava i demokratiji.

Politika proširenja, jedna od najuspešnijih politika EU, takođe je ključni instrument kojim Unija može da dolaže da se "vratila na put", da je njena moć transformacije "živa i dobro", da je sposobna da izvozi demokratiju i štiti je na svim nivoima.

Da bi to postigla, neophodno je poći od odgovarajućeg okvira i primeniti iste instrumente svuda gde je potrebno da zaštiti demokratiju i ljudska prava.

Izvor: BiEPAG/DES

Foto: EK