Francuska ubrzano radi na usvajanju specijalnog zakona koji će omogućiti korišćenje video nadzora uz pomoć veštačke inteligencije (AI) tokom Olimpijskih igara 2024. godine u Parizu. Ministri tvrde da su vanredne mere neophodne radi bezbezbednosti miliona gledalaca koji se očekuju, dok aktivisti za zaštitu ljudskih prava upozoravaju da bi zakon mogao trajno proširiti ovlašćenja policije.
Vlada Francuske predstavila je zakon krajem decembra, a 31. januara je usvojen u gornjem domu parlamenta velikom većinom glasova. Senatori su ipak odbacili amandmane da se uvede tehnika prepoznavanja lica.
Poslanici donjeg doma, Narodne skupštine, glasaće o predlogu novog zakona u februaru.
Ukoliko zakon bude usvojen, u Francuskoj bi prvi put mogao da se koristi automatizovan nadzor video kamerama u realnom vremenu u kojem bi pomoću algoritama veštačke inteligencije moglo da se uoči sumnjvo ili neobično ponašanje u gužvama.
Ti algoritmi bi analizirali video snimke sa CCTV kamera ili dronova, ukazujući na ponašanje koje se čini sumnjivim. To bi odmah bilo signalizirano policiji koja bi onda mogla da preduzme mere.
Sistemi veštačke inteligencije bi bili korišeni za nadgledanje velikog broja ljudi, ali bi mogli da se koriste i za nadzor prostora oko stadiona, gradskih ulica i u javnom prevozu.
Ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u francuskoj prestonici prisustvovaće oko 600.000 ljudi, a na sportskim događajima tokom celog takmičenja očekuje se oko 13 miliona gledalaca.
Ministarka sporta Ameli Udea-Kastera izjavila je da zakon predstavlja "suštinsko prilagođavanje" kako bi se obezbedilo nesmetano održavanje Igara.
Francuska nastoji i da izbegne haos koji je izbio uoči meča finala Lige šamiona između Liverpula i Real Madrida prošle godine u Parizu, kada je na navijače, među kojima su bila i deca, policija bacila suzavac, a mnogi gledaoci su se žalili da su bili opljačkani u okolini stadiona.
Vlada ističe da je automatizovan video nadzor eksperimentalna mera na određeno vreme.
Grupe za zaštitu ljudskih prava međutim ističu da su predlogom obuhvaćeni svi sportski, svečani i kulturni događaji u širokom vremenskom okviru, od ovog proleća do juna 2025. godine i da postoji opasnost da bi ta mera mogla da postane trajni zakon.
Amnesti internešenel je nazvao predlog "prekretnicom" u upotrebi nadzorne tehnologije sa veštačkom inteligencijom u Francuskoj i "opasnim korakom" za ljudska prava i prava na privatnost.
Katja Ruks iz francsukog ogranka te organizacije izrazila je duboku zabrnutost, istakavši da predlog zakona predstavlja opasnost po pravo na privatan život i da bi mogao da utiče na slobodu izražavanja, slobodu okupljanja i princip nediskriminacije.
Takođe je ukazala na problem definisanja neobičnog ili sumnjivog ponašanja i ko o tome odlučuje, kao i da efikasnost takve automatizovane tehnike nadzora nije dokazana.
Kontekst donošenja zakona je takođe važan, rekla je Ruks navodeći da francuske vlasti već nekoliko godina žele da prošire nadzorna ovlašćenja policije.
U Francsukoj ima nekoliko stotina hiljada video kamera, a do sada je bilo neophodno da čovek analizira video snimke sa CCTV kamera, te je bilo nemoguće nadgledati celokupan javni protor sve vreme.
Novi algoritmi omogućavaju da svi snimci budu stalno pregledani, što znači da bi ponašanje svakog snimljenog čoveka moglo da bude analizirano i identifikovano kao normalno ili nenormalno.
Izvor: Gardijan
Foto: Pixabay.com
