Nemački institut za ljudska prava objavio je 4. decembra redovni godišnji izveštaj u kojem se upozorava da u toj zemlji postoji rizik rasne i etničke diskriminacije prilikom policijske obrade podataka o ličnosti građana i da migrantska politika ne sme da zadire u ljudska prava izbeglica.
U izveštaju se podseća da je prema direktivama Evropske unije obrada "delikatnih podataka o ličnosti" kao što su boja kože ili navodno etničko poreklo dopuštena samo uz veoma stroga pravila. Ocenjuje se da ta direktiva u Nemačkoj nije u dovoljnoj meri sprovedena u praksi.
Institut je ukazao da je obaveza savezne vlasti i vlasti 16 nemačkih saveznih pokrajina vlasti da prilagode zakonodavstvo i da uspostave obavezujuća pravila koja će unapred garantovati odgovarajuću zaštitu od rasističke diskriminacije.
Reč je o osmom po redu izveštaju Nemačkog instituta za ljudska prava, koji je zakonom definisan kao nezavisno nacionalno telo za ljudska prava u Nemačkoj. Izveštaj obuhvata period od jula 2022. godine do juna 2023. i o njemu je po zakonu dužan da se izjasni i nemački parlament.
"Već samo ime može da dovede do toga da policija nekoga tretira drugačije od ostalih", piše u izveštaju. Navodi se da se u pojedinim saveznim pokrajinama u borbi protiv organizovanog kriminala određena prezimena ili smatraju znakom "etničke" povezanosti sa takozvanim klanovima.
"Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje policiji da ljude diskriminiše zbog boje kože, drugih fizičkih osobina, stvarnog ili pretpostavljenog porekla ili verske pripadnosti", naglašava institut.
U razgovoru sa stručnjacima iz policije i civilnog sektora institut je ustanovio da se zaštita ličnih, osetljivih podataka gotovo uopšte ne razlikuje od zaštite onih koji nisu delikatni.
Nemački sistem obrade podataka savezne i pokrajinskih policija INPOL sadrži kategoriju "etnička pripadnost", a u katalogu INPOLA je oko 100 odrednica, uključujući na primer Abhazijac, Belorus.
Kao problematično pitanje navodi se i kategorija razmišljanja koja uključuje spoljni izgled, takozvani fenotip, a tu se u katalogu INPOLA navodi 19 tipova, na primer afrički, evropski, zapadnoevropski, južnoevropski....
U izveštaju se podseća da je prema direktivi EU o prikupljanu i obradi ličnih podataka propisano da je to dozvoljeno samo ako je "stvarno neophodno i ako unapred postoje garancije zaštite prava i sloboda lica koje je u pitanju", i dodaje da je takav tekst direktive u svojim saveznim zakonima preuzela i Nemačka, ali da su u pokrajinama zakoni o policiji samo prilagođavani.
Ukazuje se da se u ovom trenutku ne naziru političke težnje da se takva situacija promeni.
"Štaviše, rastu rizici diskriminacije sa formiranjem policijske informatičke strukture u okviru projekta P20. Cilj tog projekta na nivou cele zemlje ja da se svi podacia skupe u jedinstvenu banku podataka, i da se pojača upotreba 'inteligentnih' algoritamskih analiza za njihovu procenu", piše u izveštaju.
Institut je u izveštaju izrazio ozbiljnu zabrinutost i zbog toga što se debata o troškovima za zbrinjavanje izbeglica pretvorila debatu o tome kako zastrašiti izbeglice i odvratiti one koji traže zaštitu od dolaska u Nemačku.
"Tražioci zaštite nipošto ne biraju Nemačku kao destinaciju zbog socijalne pomoći. Važne su im porodične veze, vladavina prava i demokratija. Zabrinjavaju sve češći predlozi da se ingnoriše odnos Nemačke prema osnovnim i ljudskim pravima", piše u izveštaju, i dodaje da migrantska politika "ne sme da relativizuje ljudska prava".
U izveštaju, Nemački Institut za ljudska prava se posvetio i zaštiti od rodno motivisanog nasilja, očuvanju prava na angažman i okupljanje protiv klimatskih promena, jačanje uloge dece i mladih u saodlučivanju u politici, zakonsku zaštitu od diskriminacije ljudi sa invaliditetom, na njihovo, i pravo starijih osoba da dođu do svog stambenog prostora kao i na ulogu Nemačke u međunardnom sistemu zaštite ljudskih prava.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: MInistarstvo unutrašnjih poslova Nemačke
