Zaštitnica ljudskih prava Evropske unije ocenila je 28. februara da sadašnja regulativa ne omogućava evropskoj graničnoj i obalnoj agenciji Fronteks da ispuni svoju ulogu u operacijama potrage i spasavanja i da ta agencija previše zavisi od zemalja članica EU.
Evropska Ombudsmanka Emili O'Rajli je istragu pokrenula povodom tragične nesreće broda Adriana u kojoj se u junu 2023. na oko 50 nautičkih milja od obala Grčke udavilo više od 600 migranata.
Prepuni, trošni ribarski brod je prevozio ilegalne migrante sa obala Libije koji su se uputili ka Italiji. Njihova je agonija trajala punih pet dana, sve dok koča nije potonula, a niko im nije pritekao u pomoć. Od, kako se veruje oko 750 migranata, preživelo je 104.
Ombudsmanka je pozvala Evropski parlament, Savet EU i Evropsku komisiju da osnuju nezavisnu komisiju koja bi ispitala zašto toliko migranata gine na Sredozemlju i koja bi izvukla pouke iz tragedije broda Adriana.
Prema rezultatima istrage brodoloma Adriane, kako je navela, Fronteks je grčkim vlastima u četiri navrata ponudio da vazdušnim izviđanjima pomogne u spasavanju broda, ali nije dobio nikakav odgovor. Prema sadašnjim pravilima Fronteks nije mogao da ode na mesto nesreće bez dozvole Atine, saopštila je O'Rajli.
Zato je agencija na mestu brodoloma bila samo u dva navrata, prvi put kada su još italijanske vlasti podigle uzbunu zbog Adriane, a drugi put kada je brod već potonuo.
Istraga, kako se navodi u izveštaju Ombudsmanke, pokazuje i da Fronteks nije imao interne smernice kako da uputi poziv za uzbunu i pomoć, odnosno SOS, i da zbog manjkave regulative ni službenici Fronteksa zaduženi za ljudska prava nisu bili uključeni u donošenje odluka.
"Moramo ozbiljno da se zapitamo kako je moguće da brod nikada nije dobio pomoć koja mu je tako očigledno bila potrebna, iako su za njega znali jedna agencija EU, vlasti dve države, civilni sektor i privatni brodovi", zapitala se O'Rajli.
Ona je istakla da je blagovremena akcija mogla da spasi stotine života. "Fronteks u svom imenu ima i naziv obalna straža, ali sa sadašnjim mandatom i misijom jasno ne ispunjava taj zadatak", navela je Ombudsmanka, dodajući da ako za to nedostaju instrumenti, "onda je to svakako pitanje za zakonodavce EU".
Ona je dodala da očigledno postoji nesklad između Fronteksovih obaveza koje se tiču poštovanja osnovnih ljudskih prava, i njegovog zadatka da pomaže članicama EU u upravljanju granicama.
U tom slučaju, "saradnja sa nacionalnim vlastima ako postoji sumnja da će one ispuniti svoje obaveze potrage i spasavanja, čini EU saučesnikom u akcijama koje krše osnovna prava i odnose ljudske živote", naglasila je O'Rajli.
O'Rajli je konstatovala da na nivou EU ne postoji mehanizam koji bi mogao nezavisno da istraži ulogu grčkih vlasti, Fronteksa, ali i Evropske komisije koja je zadužena za zaštitu ljudskih prava usidrenih u temeljnim ugovorima EU.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Grčka obalna straža
