Odluka pojedinih evropskih zemalja da suspenduju obradu zahteva za azil izbeglica iz Sirije je ispravna, ali je iluzorno očekivati da će posle pada režima Bašara el Asada uslediti brz i masovni povratak u domovinu Sirijaca koji su našli utočište u Evropi, piše 11. decembra dnevnik Noje cirher cajtung (NZZ).
Švajcarski dnevnik piše da su mnoge evropske zemlje, među kojima i Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Švajcarska odlučile da privremeno obustave obradu zahteva za azil ljudi iz Sirije.
"Cilj tih postupaka upravo i jeste da se proceni koliko su ti ljudi ugroženi u zemlji porekla. A to je u ovom trenutku previranja nemoguće", ocenjuje list.
NZZ piše i da vlasti nekih evropskih zemalja planiraju da prispitaju osnovu boravka Sirijaca.
"Konvencija o izbeglicama iz 1951. godine je tu nedvnosmislena. Opoziv zaštite moguć je samo ako u zemlji porekla dođe do pozitivnih promena, i to trajnih, a ne samo privremenih", podseća NZZ.
"Pad Asada izazvao je kod sirijske zajednice u Evropi pomešana osećanja. Nada u novi početak pomešana je sa zabrinutošću zbog mogućeg novog ciklusa nasilja. Otići ili ostati? Kod većine odgovor verovatno glasi sačekati", piše NZZ.
U Evropi, ubedljivo najveći broj sirijskih izbeglica, 970.000, živi u Nemačkoj, a slede Austrija sa 98.000, Švedska sa 87.000. Većina njih stigla je u Evropu na velikom migrantskom talasu 2015. i 2016. godine, piše dnevnik.
U Nemačkoj, piše list, većina njih ima vremenski ograničenu dozvolu boravka, koja mora da se obnavlja posle tri godine, a u nekim slučajevima i posle godinu dana. "I iako su sada na dnevnom redu rasprave o njihovom povratku, to ne znači da oni sede na spakovanim koferima i čekaju da otputuju kući", ocenjuje NZZ.
U Nemačkoj je liderka ekstremno desne Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel već na mreži Iks napisala da svaki Sirijac koji u Nemačkoj sada slavi slobodnu Siriju, treba "molim odmah i da otputuje", a i pojedini političari konzervatine demohrišćanske CDU veruju da je sada trenutak za deportaciju izbeglica iz Sirije "u velikom stilu", piše NZZ.
List dodaje da su ti komentari uglavnom ipak samo proračunati, "brzopotezni" deo nemačke predizborne kampanje, "pošto ni Vajdel ne zna u kom će se pravcu kretati stvari u Siriji". "Da li će doći do smirivanja situacije, do okruglog stola pobunjenika? Ili do novog građanskog rata sa brojnim gospodarima rata", piše dnevnik.
Dnevnik prenosi i rezultate istraživanja sprovedenog u nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji, koje pokazuje da su pripadnici sirijske zajednice, koja broji oko 20.000 ljudi, uglavnom orijentisani na integraciju i dve trećine njih želi da ostane u novoj domovini.
"Pitanje je da li će se životni planovi tih Sirijaca posle pada Asada iz korena promeniti. Ali ako se ukaže prilika da se razorena zemlja zahvaljujući donekle stabilnoj situaciji ponovo obnovi, evropske države bi trebalo snažno da pomognu. To bi i 'evropskim Sirijcima' olakšalo da učestvuju u stvaranju novog početka, na šta ih je novo rukovodstvo već i pozvalo", piše NZZ.
Dnevnik dodaje da bi u slučaju da Evropa da svoj doprinos obnovi, i "nevoljni povratak" bio politički prihvatljiviji.
"Stari kontinent, međutim, mora da bude spreman i na sasvim suprotan scenario - da će se izbeglički talas iz Sirije ponovo pojačati", upozorava švajcarski dnevnik.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
