Švedska, pionir u zaštiti životne sredine, već decenijama uspešno sprovodi strategije za upravljanje otpadom, njegovog recikliranja, ponovne upotrebe i korišćenja za proizvodnju energije, a njen sadašnji cilj je sprečiti stvaranje otpada, što pre svega značiti promenu ponašanja ljudi.
Od kada je postala prva zemlja u svetu koja je usvojila zakon o zaštiti životne sredine i osnovala prvu agenciju za zaštitu životne sredine 1967, Švedska nije stala, uspevajući da razvija održivu ekonomiju uz smanjenje emisija gasova i zagađenja.
Švedska je od 1990. do 2018. povećala BDP za 85%, a u istom periodu je smanjila emisije ugljen-dioksida za 27%.
"Povećanje BDP-a i održivo poslovanje nije kotradiktorno, može da ide ruku pod ruku. U tom smilsu bih rekla da je održivost prilika za inovacije i prilika za ljude da razmišljaju na nov način i učine nešto bolje za sebe", izjavila je srpskim novinarima Đina Aspelin Hedbring iz Švedskog instituta za istraživanje životne sredine.
U zemlji u kojoj na deponijama završi manje od 1% komunalnog otpada, gde je reciklaža obavezna a kupovina polovne robe uobičajena praksa, građani, političari i stručnjaci i dalje misle da to nije dovoljno i da se može uraditi više.
Trenutno se u Švedskoj 42% bio otpada (hrane) iz domaćinstava prerađuje kako bi se dobio biogas i kompost, a cilj je da se taj procenat poveća na 75%. Reciklira se 38% komunalnog otpada, a to bi do 2030. trebalo da bude povećano na 60%.
Ono što ne može da se reciklira koristi se za proizvodnju energije, a na deponijama uglavnom završava građevinski i otpad od ruševina.
Ipak, Švedska je po količini otpada (449 kilograma godišnje po stanovniku) u vrhu zemalja EU, pa je sada u fokusu sprečavanje stvaranje otpada.
"Prvi korak je sprečiti nastanak otpada, da ljudi kupuju manje i da ne kupuju ono što im ne treba. Umesto recikliranja treba povećati ponovnu upotrebu materijala", rekla je Hedbring.
Da bi smanjila deponije, Švedska je prvo počela da oporezuje neželjeno ponašanje. "Ako hoćeš da bacaš na deponiju, moraš da platiš", kazala je Hedbring.
Zatim je i to zabranjeno - 2002. je uvedena zabrana odlaganja na deponije otpada koji sagoreva, a od 2005. zabrana je proširena na organski otpad.
Od 2021. za restorane u Stokholmu je obavezno da odvajaju otpad od hrane, a od početka ove godine to je obaveza i svih domaćinstava u glavnom gradu.
Od naredne godine svi u Švedskoj će morati da sortiraju otpad, uključujući turiste.
Ambicija da se sprovedu promene u upravljanju otpadom, prema rečima Hedbring, ostaju visoke bez obzira na političke pomene i partije.
Privatni sektor takođe ima motiv da finansira istraživanja u oblasti životne sredine kako bi ostao konkrentan, rekla je Hedbring, navodeći kao primer švedsku kompaniju ŠAB koja proizvodi "zeleni" čelik bez upotrebe fosilnih goriva i bez emisija ugljen-dioksida i ima veću vrednost na tržištu.
"Potreban je holistički pristup koji će uključiti sve delove društva. Možemo da krivimo politiku, sistem, procese, ali iza toga stoje ljudi tako da je promena moguća", kazala je Hedbring.
Švedska agencija za zaštitu životne sredine sprovodi program čiji je cilj da se svi u društvu uključe u napore da se smanji količina otpada i da se radi na promeni ponašanja ljudi.
Šefica odseka za otpad i hemikalije u Agenciji za zaštitu životne sredine Erika Nigren izjavila je novinarima iz Srbije da je veliki izazov promeniti način na koji ljudi troše, da ne troše previše i da ne koriste stvari koje imaju kratak vek trajanja.
"Najteže je raditi na promeni ponašanja. To je kao da počinjete da trčite ujutru a niste to godinama radili. Teško je napraviti tu promenu", rekla je Nigren.
Vaspitanje i obrazovanje o životnoj sredini počinju već u vrtiću, a u nekim školama đaci odlažu smeće u providne kante tako da mogu da vide koliko otpada naprave i budu nagrađeni kada manje bacaju.
Da Šveđani imaju veoma razvijenu svet o potrebi očuvanja životne sredine, potvrdila je u razgovoru s novinarkom Dnevnog evropskog servisa Aleksandra, koja se iz Srbije preselila u Švedsku pre 10 godina.
"Građani Stokholma su veoma ekološki svesni. Oni to rade zato što veruju, a ne zato što im je tako rečeno", rekla je Aleksandra, dodajući da i oni koji dolaze tu da žive lako usvajaju ono što je dobro i tako se uklapaju u zajednicu.
Ispred njene kuće nalaze se tri kante za sortiranje otpada, dok veći otpad, kao što su nameštaj, staklo, ili dvorišni otpad nose u centar za reciklažu.
Plastične flaše mogu da nose u velike markete i da za to dobiju račun za kupovinu u toj prodavnici. Za jednu flašu se dobiju dve krune (oko 20 dinara).
Sve više građana Stokholma vozi bicikle, a Aleksandru i danas iznenađuje kada vidi sugrađane koji čak i zimi idu bicikolom na posao.
Novinari iz Srbije su tokom boravka u Švedskoj, u okviru projekta "Puls Evrope – medijske posete EU", posetili i fabriku za sortiranje otpada Brista.
U tu fabriku se donosi otpad iz devet opština, sa oko 525.000 stanovnika.
Menadžer fabrike Stelan Heglund objasnio je novinarima da se iz kućnog otpada pomoću infracrvene tehologije odvajaju plastika i metal, koji se potom recikliraju, umesto da se spaljuju.
Za obradu otpada, od ulaska u postrojenje do kraja procesa, potrebno je oko pola sata, a obradi se oko 40 tona otpada na sat.
Ostatak otpada ide na spaljivanje i ništa ne završava na deponiji.
Postrojenje je počelo da radi 2021. i može da primi oko 140.000 tona kućnog otpada. Od toga se izdvoji oko 11.000 tona plastike i 2.500 tona metala godišnje.
Heglund je istakao da 11.000 tona plastike smanjuje emisiju ugljen-dioksida za oko 22.000 tona.
Švedska u svojim nastojanjima da očuva zdravu sredinu nije ograničena samo na svoju teritoriju, već kroz razne projekte i programe pomaže druge zemlje.
Jedan od projekata koji je pre godinu dana pokrenula Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) zajedno sa EU i Vladom Srbije upravo je usmeren na odvajanje kućnog otpada. U Srbiji se u tom trenutku recikliralo svega 2% kućnog otpada, a u EU 48%. Projekat Odvajamo se sprovodi u 17 opština u četiri regiona Srbije.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Dnevni evropski servis
