U Srbiji se beleži povećanje temperature veće od globalnog proseka, sve je više toplijih meseci, a hladniji periodi su sve ređi i ta razlika raste iz decenije u deceniju.
Istraživanje Anđele Vučićević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu pokazuje koliko srednje mesečne temperature u Beogradu danas drastično odstupaju od proseka iz prve polovine 20. veka, prenosi portal Klima101.
Ovdašnja klima je u decenijama pre 1990-tih godina prošlog veka bila relativno „stabilna", odnosno broj meseci sa prosečnom temperaturom iznad i ispod proseka bio je relativno ujednačen.
Za potrebe ovog istraživanja određena je jedna „normala", odnosno referentna vrednost srednje temperature za svaki mesec u godini, a zatim je tokom perioda od skoro 100 godina posmatrano koliki je broj meseci koji u svakoj od tih decenija imaju višu, a koliki broj meseci nižu prosečnu temperaturu.
Utvrđeno je da je nekada broj „toplijih" i broj „hladnijih" meseci bio relativno ujednačen u toku svake decenije. Ali to pravilo se od 80-tih i 90-tih godina prošlog veka menja, i do danas razlika postaje ogromna: broj toplijih meseci je dramatično veći od hladnijih, i svake decenije ta razlika nastavlja da raste.
Prosečne srednje mesečne temperature u Srbiji su u prvoj deceniji 20. veka u januaru bile 0,8 stepeni, u februaru 2,21, u martu 8,23, u aprilu 12,48, u maju 17,61, u junu 20,61, u julu 22,75, u avgustu 22,05, u septembru 17,95, u oktobru 12,91, u novembru 7,38 i u decembru 3,46.
U prvim decenijama tokom posmatranog perioda, broj meseci s temperaturama iznad i ispod normale bio je približno isti. To ukazuje da je klima bila ujednačena, odnosno stabilna.
Decenija od 1971. do 1980. godine je jedina dekada kada je bilo više meseci sa srednjom temperaturom ispod normale – tokom 63 od 120 meseci, a nakon toga, broj meseci sa temperaturom iznad normale počeo je da raste sve više.
U deceniji 1991-2000. 80 meseci od ukupno 120 bilo je iznad normale, od 2001-2010. bilo ih je 85, a u poslednjoj navršenoj dekadi od 2011-2020. taj broj je čak 101 od 120.
"U pitanju je jedan definitivan pokazatelj klimatskih promena na lokalnom nivou – i one ne prave sezonske razlike, jer brojka od 101 mesec iznad normale (od mogućih 120) nam govori da se odstupanja ka višim prosečnim temperaturama događaju tokom cele godine", navela je Vučićević.
Po podacima do sada dostupnim za aktuelnu dekadu, što podrazumeva celu 2021. i 2022. godinu i 2023. zaključno sa aprilom, ovaj odnos ne deluje obećavajuće. Od 2021. do aprila je bilo 22 meseca sa srednjom temperaturom iznad normale od mogućih 28.
"Globalna temperatura nastavlja da raste, a Srbija je i dalje u ‘vrućoj tački’ klimatskih promena, gde je zabeleženo povećanje temperature veće od globalnog proseka. Savremena nauka predviđa upravo ovakve posledice: neće uvek biti toplije, već će hladniji periodi biti sve ređi", navela je Vučićević.
Ona ukazuje na hladniji period u maju kao primer koliko je naša savremena klima zapravo pomerena u odnosu na nekadašnju normalu.
Ovogodišnji maj u Beogradu bio je izrazito, i neobično, hladan. Prema mesečnom izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, temperatura u Beogradu je u maju bila u kategorijama normalne do hladne, pa čak i do veoma hladne, u zavisnosti od dana.
Međutim, ova ocena se daje u odnosu na period od 1981-2020 ali ako bi se uporedilo sa normalom iz 1901-1930, slika bi bila nešto drugačija.
Naime, srednja temperatura ovogodišnjeg neobično hladnog maja u Beogradu bila je 17,4 stepena, a prosek za taj mesec u prve tri decenije prošlog veka bio je 17,6 stepeni, samo 0,2 stepena toplije.
Izvr: Klima101
Foto: Pixabay.com/Klima101
