Predsednik Češke Miloš Zeman odabrao je Srbiju za oproštajnu inostranu posetu na kraju svog drugog, poslednjeg petogodišnjeg mandata i 30. januara srešće se u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a zajedno će svečano otvoriti renovirani Češki dom.
Izgradnju Češkog doma platila je 1920-ih godina češka dijaspora u Srbiji, 1960-ih je konfiskovan i pripao državi, a predsednik Vučić je tokom susreta sa predsednikom Zemanom 2019. u Beogradu i kasnije 2021. godine u Pragu obećao da će ga srpske vlasti vratiti Česima.
Zgrada je sada renovirana, dvojica predsednika potpisaće zajedničku deklaraciju o razvoju kulturne saradnje i osnivanju Češkog doma u Beogradu kao sedišta Češkog centra i predstavništava čeških agencija i za potrebe češke manjine u Srbiji, saopštio je medijima Zemanov savetnik za spoljnu politiku Rudolf Jindrak.
Predsednik Miloš Zeman je Beograd posetio i tokom prvog predsedničkog mandata, u aprilu 2014. godine, a uoči te posete je upozorio da je javno istupao protiv nezavisnosti Kosova.
"Kritikovao sam to što je Češka priznala Kosovo i sada na neki način žanjemo to što smo zasejali. Bilo bi licemerno tvrditi da je nezavisnost Kosova u redu, a nezavisnost Krima nemoguća. Moramo svima da merimo po istom aršinu", kazao je tada Zeman.
U jesen 2019. godine u Beogradu je Zeman izjavio da voli Srbiju i Srbe, a ne voli Kosovo, a ranije, 2017. godine, tokom posete Hrvatskoj zalagao se za brzo učlanjenje Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, ali bez Kosova.
Zeman se 2021. godine tokom posete predsednika Vučića Pragu izvinio za bombardovanje SR Jugoslavije i Beograda 1999. godine, ali tadašnji premijer Andrej Babiš upozorio je odmah da to nije izvinjenje u ime češke države, već je to predsednik učinio u svoje lično ime.
"Sigurno to nije bio za njega lak trenutak, izvinio se kao građanin Miloš Zeman. Razumem da to odlučivanje (da Zeman kao premijer odobri NATO bombardovanje) za njega nije bilo lako", kazao je premijer Babiš.
Protiv tog izvinjenja srpskom narodu za bombardovanje nije ni mogući naslednik Zemana na čelu Češke, general u penziji Petr Pavel.
"Mi smo u to vreme bili članica NATO nekoliko sedmica i Miloš Zeman kao premijer potpisao je slanje vojnika i naše učešće u toj misiji. To naravno ne isključuje izvinjenje godinama kasnije. Ali trebalo je da prizna i svoj udeo u tome", kazao je ove sedmice general Pavel u intervjuu javnoj Češkoj televiziji.
Dok je Zeman gotovo cela oba predsednička mandata podržavao Rusiju i predsednika Vladimira Putina nazivao prijateljem, sada, od napada Rusije na Ukrajinu, spada među najveće antiruske jastrebove na češkoj političkoj sceni, a samog Putina je optužio da postupa u suprotnosti sa interesima Rusije kada ratuje u Ukrajini, te da mu je mesto pred međunarodnim sudom.
Zeman u posetu Beogradu stiže u 29. januara a glavni razgovori i susreti sa srpskim državnim vrhom planirani su dan kasnije.
U Češkoj 27. januara posle podne i 28. januara pre podne 8,25 miliona registrovanih birača bira u drugom krugu predsedničkih izbora Zemanovog naslednika na čelu države.
Posle neviđeno prljave predizborne kampanje, kakvu Česi ne pamte poslednje tri decenije, na izborma se odlučuje da li će na čelu Češke narednih pet godina stajati general u penziji, bivši drugi čovek NATO, Petr Pavel, ili bivši populistički premijer, sada lider opozicije, peti najbogatiji tajkun u Češkoj, Andrej Babiš.
U prvom krugu direktnih predsedničkih izbora pre 14 dana tesno je pobedio sa 1,98 miliona glasova general Pavel (61), a u drugi krug je s njim ušao bivši premijer Babiš (68) sa svega 23.000 glasova manje.
Sve ankete raspoloženja birača u drugom krugu, kao i predizborni modeli i kladionice daju ogromnu prednost i gotovo izvesnu pobedu sa 53% do 58% osvojenih glasova generalu Pavelu koji je nezavisni kandidat, a podržava ga politički desni centar i ima i podršku vlade premijera Petra Fijale.
Zbog kontroverzne kampanje Babiša je kritikovao i njegov glavni saveznik, predsednik Zeman, koji će mu ipak dati svoj glas jer smatra da predsednik treba da bude neko sa političkim iskustvom, ko se razume u privredu, dok Zeman veruje da se Pavel razume samo u armiju i navikao je da sluša, a u Evropi ne treba šef države da bude general, makar u penziji, već civilno lice.
Ko će na čelu Češke zameniti Zemana biće saopšteno već nekoliko sati nakon zatvaranja skoro 15.000 birališta, 28. januara u 14 časova.
Predsedniku Milošu Zemanu u martu ističe drugi, po ustavu i poslednji petogodišnji mandat.
Izvor: Beta
Foto: Beta
