Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović zauzeo se za što skoriji ulazak Srbije u šengensku zonu, ocenivši da bi to bilo korisno za evropsku bezbednost, a da bi procesi pristupanja Srbije Uniji i integracije u šengensku zonu trebalo da teku paralelno.
"Mi smo jedini deo Evrope u kojem migranti i izbeglice dolaze iz šengenskog prostora, na primer iz Grčke ili Bugarske, a zatim se ponovo vraćaju u šengenski prostor, u Mađarsku, Austriju i tako dalje", rekao je Starović za austrijsku agenciju APA.
Prema negovim rečima, priprema za ulazak Srbije u Evropsku uniju i integracija u zonu Šengena trebalo bi da teku istovremeno. "Smatramo da ti procesi treba da teku paralelno, pošto nisu fomalno povezani, jer postoje evropske zemlje koje nisu članice EU, ali su deo Šengena", rekao je Starović.
Upitan za koncept postepenog ulaska u EU, koji predlaže i Austrija za zemlje Zapadnog Balkana, Starović je rekao: "O tome možemo da razgovaramo sve dok se ne smatra zamenom, ili se ne primenjuje umesto punog članstva, i ako ima određene prednosti za našu privredu".
Starović je ove sedmice boravio u Austriji gde se u 20. maja u Beču sastao i sa austrijskom ministarkom za Evropu u kabinetu kancelara Klaudijom Plakolm.
On je kao "jako dobar" pohvalio plan rasta koji je za Zapadni Balkan predstavila Evropska komisija.
Vlada Srbije je, prema njegovim rečima, odlučna da pstistupi EU, i to je jedan od njenih najviših, ako ne i najviši prioritet, jer je svesna da je to u najboljem nacionalnom interesu Srbije.
Zato Srbija do kraja jula želi da otvori i treći klaster u pregovorima sa EU (konkurentnost i inkluzivan rast), na šta posle preporuke Evropske komisije čeka već tri i po godine, rekao je Starović.
Upitan za nedavni izveštaj o Srbiji Evropskog parlamenta u kojem je izražen niz kritika i ukazano na velike nedostatke u oblasti vladavine prava, medijskih sloboda i izbornog zakonodavstva, Starović je rekao da bi već u junu trebalo da budu usvijena tri medijska zakona i zakon o biračkim spiskovima, kao i da se radi na izboru članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i da Srbija ne želi da te reforme ostanu neprepoznate.
"Postoji određena dinamika, pa će možda i Ukrajina do kraja godine moći da otvori prvi klaster u pregovorima. Zato želimo da u tom procesu proširenja ne ostanemo zapostavljeni, da budemo jednako tretirani", rekao je Starović.
Govoreći o masovnim protestima u Srbiji, Starović je ponovio tvrdnju vlasti da su svi zahtevi studenata i da Srbija u postpuno poštuje pravo na političko okupljanje, ali da ima i i blokada saobraćaja koje su nezakonite, i da policija ne primenjuje silu, nego pokušava da garantuje bezbednost.
Starović nije hteo da nagađa oko mogućeg datuma ulaska Srbije u EU, navodeći da to nije u njenim rukama.
Cilje Srbije je, prema njegovim rečima, da završi sve reforme kako bi do kraja 2026. godine preuzela u potpunosti pravne tekovine EU. "Ne možemo da kažemo da li automatski znači da ćemo do 2028. ili 2030. biti spremni da postanemo članica EU, jer to nije u našim rukama. Ali jasno je da moramo da sačekamo određene odluke, odnosno reforme unutar same EU. A mi smo u potpunosti spremni kada god vrata proširenja budu otvorena", rekao je Starović.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Vlada Austrije
