Predsednica Evropske komisije Urusla fon der Lajen potvrdila je 13. septembra u govoru o stanju EU da proširenje treba da se desi pre promene osnivačkih ugovora. Ona je predložila dodatnu integraciju pristupajućih država u EU institucije i procese donošenja odluka

Miloš Pavković, istraživač u Centru za evropske politike (CEP)

U svom tradionicalnom godišinjem govoru o stanju Evropske unije, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je govorila o predstojećim evropskim izborima, zatim temama klimatskih promena i zelene tranzicije, evropske ekonomije i izazova za jedinstveno tržište, bezbednosti u kontekstu hibridih pretnji, veštačke inteligencije, migracija i ruske agresije na Ukrajinu, a pažnju je posvetila i politici proširenja. Naime, rekavši da nas "istorija poziva na kompletiranje EU" i da je strateški interes EU dovršanje ovog procesa, najavila je kreiranje nove vizije za uspešan proces proširenja.

Fon der Lajen je istakla podršku članstvu u Uniji za Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, kao i za zemlje Zapadnog Balkana. U tom kontekstu potvrdila je da osnovni princip članstva, a to je članstvo zasnovano na zaslugama, princip koji će biti dodatno ojačan činjenicom da će se izveštaji EK o vladavini prava, koji su dosad bili rezervisani samo za države članice, biti prošireni i na države u procesu pristupanja. Osnovne vrednosti EU su vibrantna demokratija, nezavisno pravosuđe i poštovana opozicija, što se očekuje i od država u procesu pristupanja. Predsednica Komisije je potvrdila neophodnost promene osnivačkih ugovora, kao i to da proširenje treba da se desi pre ove promene. Potvrdila je i da pristupajuće države treba da budu uključene u buduću Konvenciju o budućnosti EU.

Govoreći o trenutnom binarnom pristupu članstvu, ili unutra ili van EU, Fon der Lajen je istakla da će EK početi da radi na seriji revizija politika EU kako bi se omogućilo aktivno učešće pristupajućih država. To uključuje rad institucija, budžetske promene i način da se obezbedi kredibilnu posvećenost pristupajućih država. Pozivajući se na primer učešća Ukrajine, Moldavije i Srbije u zajedničkoj nabavci gasa, predsednica EK je predložila dodatnu integraciju pristupajućih država u EU institucije i procese donošenja odluka.

Ovakvi predlozi prirodno dolaze nakom prošlogodišnjeg zaključka Evropskog saveta i pozivom za postepenu integraciju i u skladu su sa najavljenim Planom za rast iz maja ove godine. To potvrđuje potrebu za promenama u politici proširenja, kao i činjenicu da ta želja postoji među evropskim liderima, posebno uzimajući u obzir i nedavnu izjavu Šarla Mišela, predsednika Evropskog saveta, o 2030. godini kao ciljnoj za novo proširenje.

Centar za evropske politike (CEP) već duže vreme predlaže promene ovog tipa i unapređenje politike proširenja uvođenjem faznog pristupanja EU. Model faznog pristupanja podrazumeva institucionalnu
integraciju pristupajućih država i pre formalnog potpisivanja ugovora o pristupanju, dodatnu finansijsku podršku za reforme, i beneficije članstva za građane uz ojačanu metodologiju za izveštavanje kako bi svaki napredak kroz faze bio zasnovan na jasnim zaslugama. Ideja faznog pristupanja je upravo da reformiše poltiku proširenja na način da omogući novo proširenje pre formalne promene osnivačkih ugovora, ono što je i Ursula fon der Lajen pomenula. Takođe, implementacija ovog modela predvidela je i kako da se prevaziđe problem donošenja odluka kada Unija bude brojala više od 30 članova, dok je predsednica EK u svom govoru potvrdila da je moguće obezbediti funkcionalnost proširene EU.

Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.