Bugarske partije su dva dana nakon što je izglasano nepoverenje vladi Kirila Petkova pokazale jedinstvo glasajući za plan francuskog predsedavanja EU za rešenje spora između Bugarske i Severne Makedonije. Put Severne Makedonije ka članstvu sada je jasan, kao i Albanije koja je bila talac bugarskog veta.
Međutim, u Skoplju nije bilo slavlja jer je početak pregovora o članstvu te zemlje u EU povezan sa ustavnim amandmanima kojima Bugari postaju jedna od konstitutivnih zajednica Severne Makedonije. Makedonci to doživljavaju kao kapitulaciju pred bugarskom verzijom istorije svoje zemlje, piše u blogu objavljenom na sajtu BiEPAG nerezidentni viši saradnik Atlantskog saveta Dimitar Bečev.
Bugarska je i ranije postavljala pitanje makedonske nacije i jezika ali je sada osnažena činjenicom da je članica EU. Inspiraciju je dobila od Grčke, koja je gotovo četvrt veka blokirala Makedonce, i Sofija sada koristi Brisel kako bi maltretirala svog suseda.
Vlada Severne Makedonije u principu je signalizirala volju da ubaci Bugare u preambulu ustava, najverovatnije sa Hrvatima i Crnogoricima. Međutim, vlada insistira da to uradi nakon što počnu pregovori o pristupanju. Skoplje želi i da zadrži bilateralne odnose van pregovora i takođe se zalagalo za garancije da Bugarska neće blokirati pregovore postavljanjem dodatnih zahteva. Međutim, u francuskom predlogu malo se pažnje obraća na stav Severne Makedonije.
Mnogi posmatrači spor dve zemlje vide kao opasan presedan. Oni misli da Bugarska "evropeizuje" bilateralno pitanje i tako "kidnapuje" proširenje. Ali, to nije presedan, piše Bečev i podseća da je Slovenija blokirala Hrvatsku zbog teritorijalnog spora. Ono što ovaj put više zabrinjava jeste to što se bugarski zahtevi u vezi sa spornom prošlošću formalno integrišu u pregovarački okvir.
Drugim rečima, piše Bečev u tekstu "Bugarska i Severna Makedonija: Nema svetla na kraju tunela", Unija se kolektivno udružuje protiv Severne Makedonije da udovolji Bugarima.
Bečev dalje piše da nije teško zamisliti kako Hrvatska jednog dana primenjuje isti trik na Srbiji ili Crnoj Gori.
"Države članice mogle bi da razviju 'apetit'' za otmicu EU politika", navodi Bečev i dodaje da kritičari tvrde da je jedini način za spas proširenja ili spoljne politike EU šire gledano, da se ukine princip jednoglasnosti i zameni glasanjem kvalifikovanom većinom.
Bez obzira da li je to izvodljivo ili ne, sigurno je da niko ne želi da bude na mestu premijera Severne Makedonije Dimitra Kovačevskog. On je, piše Bečev, u teškoj sitauciji ma šta da uradi, "poklon" Bugarskoj mogao bi da prekine njegov kratak mandat, desničarski nacionalistički VMRO-DPMNE mu "diše za vratom" a on se odlučno protivi francuskom predlogu.
Što je još gore, prema rečima Bečeva, Kovačevskom su potrebni glasovi DPMNE ako želi da usvoji ustavne amandmane koje Bugarska, a porencijalno i cela EU, zahteva. Istovemeno se Severnoj Makedoniji pruža istorijska prilika da konačno krene na put članstva.
Pregovore bi trebalo da počne i Albanija koja je nekada daleko zaostajala u redu za EU. Albanski premijer Edi Rama, koji je danima napadao Bugarsku, sada je zahvalio bivšem premijeru Bojku Borisovu (ironično osobi koja je odgovorna za veto) što je obezbedio da se prevaziđe veto u bugarskom parlamentu.
Kovačevski tako ostaje sam, piše Bečev i, mada je odbacio francuski predlog, možda će teško zadržati taj stav.
I, iako izgleda da je Bugarska postigla diplomatsku pobedu okupivši EU za svoju stvar, to je dugoročno gledano Pirova pobeda, ocenio je Bečev dodajući da će susedska svađa verovatno deeskalirati ali da bi uskoro mogla da se vrati sa osvetom.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: BiEPAG
