Berlinski proces, koji je komplementaran procesu proširenja Evropske unije, može doprineti stabilizaciji Zapadnog Balkana, smirivanju tenzija i poboljšanju slike regiona, kao i rešavanju kosovskog pitanja, ocenila je politička analitičarka Marika Đolai u blogu objavljenom na portalu Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).
"Veliki povratak" Berlinskog procesa prošle sedmice u Berlinu pokazao je da može da donese koristi zemljama Zapadnog Balkana i trebalo bi da "umiri neke otvorene kritičare procesa", ocenila je Đolai, dodajući da su prisustvo predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i obećanje podrške za prevazilaženje energetske krize potvrdili posvećenost Brisela regionu.
"Povećani fokus EU koji vidimo u poslednje vreme, uglavnom zbog ruske invazije na Ukrajini, mora postati nova normalnost i ne sme opet izbledeti", navela je Đolai i ocenila da je Berlinski proces "komplementaran instrument pristupanju EU, sa prednostima fleksibilnog pristupa, vođen potrebama Zapadnog Balkana".
Đolai je ocenila da Berlinski proces može doprineti pronalaženju rešenja za kosovsko pitanje, što bi "trebalo da bude strateški cilj svih zemalja uključenih u proces".
"Takođe može imati važnu ulogu u poboljšanju slike Zapadnog Balkana u očima građana zemalja učesnica Berlinskog procesa, od kojih neke blokiraju proces pristupanja regiona EU, i može pomoći u koordinaciji politika Zapada prema regionu", ocenila je Đolai.
U tekstu "Kako iskoristiti relativni uspeh Berlisnkog procesa", Đolai je istakla da će tri sporazuma potpisana na samitu odmah imati konkretne efekte, ukidajući "poslednji preostali vizni režim između dve zapadnobalkanske zemlje, Bosne i Hercegovine i Kosova", i omogućavajuči slobodno kretanje profesionalaca.
"Sloboda kretanja na Zapadnom Balkanu ima snažan potencijal za stabilizaciju regiona i smirivanje tenzija… U idealnom scenariju, slobodno kretanje profesionalaca u okviru većeg tržišta od 18 miliona ljudi može smanjiti odliv mozgova iz regiona i izgraditi međuetničke mostove kroz lakšu saradnju", ocenila je Đolai.
Ipak, dodala je, bez političke volje da se brzo ratifikuju i primene potpisani sporazumi, stabilnost neće biti postignuta.
Prema njenim rečima, suštinsku ulogu u praćenju sprovođenja potpisanih sporazuma i komunikaciji sa građanima ima civilno društvo, koje treba biti kontinuirano angažovano u okviru Berlinskog procesa.
Đolai smatra da Berlinskom procesu nedostaje integrativni pristup koji bi mlade, civilno društvo, preduzenike i minister stavio u istu ravan.
"S obzirom na kontinuirani pad demokratije u svim zemljama Zapadnog Balkana, okupljanje različitih foruma (civilnog društva, mladih, preduzetnika) i ministara za isti sto tokom samita, na način na koji je urađeno u Londonu 2018. i Poznanju 2019, neophodno je za konstruktivno angažovanje", rekla je Đolai.
Ukazavši da je pomirenje unutar i između društava u regionu jedan od ciljeva Berlinskog procesa, Đolai je navela da je utvrđivanje činjenica o žrtvama i procesuiranje ratnih zločina važno za budućnost Zapadnog Balkana, ali da je to iskustvo važna lekcija koja može biti primenjena i u suočavanju s posledicama ukrajinskog rata.
"To će sigurno biti od suštinskog značaja za Evropu", zaključila je Đolai.
Izvor: BiPAG
Foto: Twitter
