Najava otvaranja pregovora o pristupanju EU sa Bosnom i Hercegovinom je dobra vest. To je pozitivno za BiH jer bi proces mogao da pomogne da se ućutka secesionistička retorika u Republici Srpskoj i da se zemlja dublje "uplete" sa EU. To je dobro i za EU jer joj omogućava da pokaže napredak u proširenju pred izbore za Evropski parlament 2024. Takođe signalizira oživljavanje zategnutog procesa pristupanja Zapadnog Balkana i pruža nadu Ukrajini.
BiEPAG reacts: Marko Kmezić za Savetodavnu grupu za javnu politiku Balkan u Evropi
Međutim, preporuka Evropske komisije nije garancija da će pregovori početi jer svih 27 članica EU moraju da odobre tu odluku na samitu sledeće nedelje. Kao što se vidi sa Severnom Makedonijom, ta poslednja prepreka može biti ozbiljna.
Ako se pregovori otvore, šta to znači građanima BiH? Pristupanje je dug, komplikovan proces pregovora koji mogu da traju godinama pre punopravnog članstva. Hrvatskoj je trebalo osam godina od početka pregovora do pristupanja. Aktuelni predvodnici Crna Gora i Srbija pregovaraju više od decenije bez predvidljivih krajnjih datuma.
BiH se bori sa početnim uslovima za članstvo poput pravosudnih i izbornih reformi. Kriterijumi EU biće sve precizniji, usmereni na demokratiju i vladavinu prava, direktno izazivajući tzv. elite koje zarobljavaju državu. To nosi rizik od pregovaračkog zastoja, što se vidi u Srbiji.
Zato, paralelno sa potencijalnim pregovorima, EU treba da uloži dodatna sredstva i tehničku podršku u civilno društvo BiH. Nezavisni mediji, institucije, nevladine organizacije i građani od suštinskog su značaja kako bi njihova vlada bila odgovorna na putu u Evropu i EU treba da podrži taj neophodni deo procesa.
Izvor: BiEPAG/DES
Foto: Marko Kmezic/Facebook
