U Kotoru je održan novi samit u okviru Plana rasta, instrumenta za Zapadni Balkan pod kojim Evropska komisija objedinjuje većinu dosadašnjih napora i inicijativa za podsticanje ekonomskog rasta u regionu. Ohrabrujuća je dinamika okupljanja lidera Zapadnog Balkana kako bi razgovarali o pitanjima od značaja za budućnost regiona, kao i o posvećenosti EU njima. Takođe, ovaj novi plan, sa većim sredstvima, poklapa se sa ambicijama nekih zemalja da do 2028. godine postanu članice EU, kao što je Crna Gora, i jasan je podsticajni mehanizam za ispunjavanje tog cilja.
BiEPAG blog: Jovana Marović, bivša potpredsednica vlade i ministarka evropskih poslova Crne Gore
Nije iznenađujuće da su u prvi plan stavljeni pozitivni aspekti: velika sredstva u trogodišnjem periodu, perspektiva udvostručenja privreda Zapadnog Balkana u desetogodišnjem periodu, kao i integracija u određene oblasti jedinstvenog evropskog tržišta, dobro zaokružen metodološki i mehanizam za praćenje sa podsticajima ili sankcijama ako zemlje ne ispune svoja obećanja, sa motom: Jedan region, zajednička vizija. Moglo bi se reći da ovde postoji vizija. Međutim, đavo je u detaljima, kao i uvek.
Prvo, Zajedničko regionalno tržište je jedan od stubova Plana rasta, a od potpisivanja četiri sporazuma, od kojih su tri urađena 2022. godine, još nema pomaka u njegovom uspostavljanju.
Drugo, iako reformske agende ponavljaju većinu mera koje su već u središtu procesa integracije Zapadnog Balkana, izveštavanje o Planu rasta planirano je potpuno odvojeno, pa osim što predstavlja dodatno opterećenje i za Evropsku komisiju i za zemlje Zapadnog Balkana koje su već prilično administrativno opterećene, diskutabilno je da li je ovo pomoćni ili potpuno odvojen proces. Posebno je vidljivo da Plan rasta ide ruku pod ruku sa nekim predlozima o integraciji po sektorima, pa bi bilo prikladno da EU ponudi jasnu dinamiku pristupanja i zemljama Zapadnog Balkana.
Treće, distribucija resursa po kriterijumu stanovništva i BDP ide na štetu Crne Gore, pa je paradoks da zemlja koja je najbliža Evropskoj uniji dobija manje nego dvostruko više od naredne. Iako je Crna Gora najmanja država u regionu, ovako drastična razlika nije prihvatljiva.
Četvrto, ako pogledamo nacrt crnogorske reformske agende, koji je podeljen na četiri dela – poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, digitalna i energetska/zelena tranzicija, razvoj ljudskog kapitala i osnovna prava/vladavina prava – i predložene mere videćemo da se takvim merama postiže približavanje jedinstvenom evropskom tržištu u ograničenom broju oblasti, a posebno je problematično što vladavina prava i dalje ostaje manje važna, dok je fokus na ekonomiji.
Peto, iako su parametri za ocenu istaknuti, još je nejasno kako će biti u praksi, kao i da li će sankcionisanje uopšte funkcionisati.
Šesto, s obzirom na dosadašnji kapacitet za apsorbovanje i korišćerenje fondova EU, za mnoge zemlje će biti pravi izazov da kako treba upravljaju novim.
U Kotoru je razgovarano o napretku dogovorenom u Tirani ali su pokrenuta i tri nova prioriteta: alijansa za kritične lekove, novčanik digitalnog identiteta i sporazumi o oceni usaglašenosti. Međutim, tehnički deo je, kao i obično, ostao u senci politike pa su se premijer Kosova i predsednik Srbije bavili pitanjima poput prizananja, izručenja, Rezolucije Genaralne skupštine UN o Srebrenici. Najinteresantnija je svakako bila "procena" predsednika (Srbije Aleksandra) Vučiča da ni jedna zemlja Zapadnog Balkana neće postati članica EU pre Ukrajine što se, po njegovom mišljenju, neće desiti u narednih šest godina. Još interesantnije je da su se domaćini samita složili i ćutali, iako obećavaju da će Crna Gora biti spremna za članstvo 2028.
Osim što je ovaj put samit održan u najlepšem gradu na svetu, kao i obično i samit i Plan rasta mogli bi se sumirati an sledeći način: najbolje tek predstoji, možda.
Izvor: BiEPAG/DES
Foto: Beta/VLADA CRNE GORE
