Mađarska preuzima predsedavanje EU posle evropskih izbora kada se imenuju novi visoki zvaničnici i predsednici institucija EU i važno je da tu tranziciju vodi glatko i u skladu s evropskim vrednostima. Budimpešta će želeti da ubrza proces pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana i da zadrži portfelj proširenja, uprkos slabim rezultatima svog komesara.
Za blog Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) Marika Đolai
Mađarsko predsedavanje Savetu EU počeće 1. jula. To će se desiti pod neuobičajenim okolnostima, kada ministar spoljnih poslova trenutno predsedavajuće Belgije predlaže da se pokrene Član 7 protiv Mađarske i da joj se oduzme pravo glasa. Belgija, zajedno sa Španijom i Mađarskom, čini sadašnji trio predsedavanja čiji je fokus tokom 18 meseci na ekonomiji, klimi, bezbednosti, spoljnim odnosima kao i na zaštiti građana i sloboda.
Raskol nije iznenađenje. Viktor Orban je bio u sukobu s institucijama i vrednostima EU skoro od kada je izabran 2010, zbog čega su svi zabrinuti da li Mađarska može verodostojno da ispuni svoju ulogu predsedavanja EU.
Rotacija predsedavanja dogodiće se u ključnom trenutku za EU, posle izbora za Evropski parlament početkom juna. Institucije EU će biti resetovane, biće imenovana nova Evropska komisija i novi predsednik Evropskog saveta. Sastanak Evropske političke zajednice 18. jula u Velikoj Britaniji, takođe će biti tokom mađarskog mandata. Ključno je da ta tranzicija bude vođena glatko i u skladu s evropskim vrednostima. Mađarska će želeti da novi ciklus politike 2024-2029. usmeri ka oblastima koje ona smatra važnim.
Budimpešta ima tri važna prioriteta predsedavanja prema rečima ministra spoljnih poslova Sijarta. Prvi je posvećenost njegove vlade podršci brzom pristupanju zemalja Zapadnog Balkana EU. Imajući u vidu da je Mađarska bila zadužena za portfelj proširenja u proteklih pet godina sa slabim dostignućima, ova tvrdnja je pomalo bez efekta. Za to vreme, Orban je ojačao veze s autoritanim liderima, uključujući Srbiju, koja nije napredovala na polju proširenja dok su indeksi demokratije i slobode medija znatno pali. Ako ništa, ovaj stav pokazuje da Mađarska veoma želi da zadrži portfelj proširenja. Budući komesar bi mogao da dobije status potpredsednika, što to čini još unosnijim. Mađarska će bez sumnje iskoristiti predsedavanje EU da se bori za to.
Takođe je problematičan stav Mađarske prema Ukrajini u procesu proširenja. Njihov stav je da, zbog statusa manjina u Ukrajini, ne mogu da podrže proces pridruživanja Ukrajine dok se taj problem ne reši. Korišćenje veta u procesu proširenja je sve samo ne preporuka za zadržavanje položaja.
Mađarska takođe nije za reformu glasanja većinom u EU. Oni se zalažu za jednoglasno glasanje jer garantuje da se glasovi manjih članica, kao što je ona, čuju čak iako to znači odugovlačenje procesa.
Drugo, fokus će biti na ilegalnoj migraciji i stalnoj borbi Mađarske da je zaustavi. U junu 2024. Mađarska je bila kažnjena sa 200 miliona evra jer ne poštuje politike EU o azilu i dnevnom kazom od milion evra dok se ne uskladi s njima. Presudu je doneo Evropski sud pravde 2020. Stav o izbeglicama iz Ukrajine koje beže od rata je u potpunoj suprotnosti s odnosom prema ilegalnim migrantima. Budući da je zemlja na spoljnoj granici EU, gotovo pet miliona Ukrajinaca je prešlo u Mađarsku od početka ruske invazije, a oko 60.000 se prijavilo i traži zaštitu, koju je zemlja ponudila.
Treći fokus predsedavanja će biti ekonomija i izgradnja konkurentnosti EU. Mađarska nastoji da primeni "patriotsku" ekonomsku politiku po uzoru na Kinu i SAD, s ciljem da pomogne unapređenju evropskih kompanija i ekonomije. Ali nastavak saradnje države s Rusijom i Kinom je u suprotnosti s tom tvrdnjom. Rusija je zadužena za izgradnju nove nuklearne elektrane u Mađarskoj i takođe obezbeđuje nuklearno gorivo, uz trgovinu gasom i naftom.
Kada je u pitanju uticaj na spoljnu politiku, Mađarska će verovatno preuzeti aktivnu ulogu u svim potencijalnim mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije koji se dese tokom njenog predsedavanja. U kontroverznom stavu, Mađarska zadržava protivljenje ruskoj agresiji ali ne podržava isporuku oružja Ukrajini jer veruje da rešenje za rat treba da bude nađeno van ratišta. To je izazvalo snažne, negativne reakcije EU u poslednje dve godine.
Vlada se verovatno nada povratku Trampa i bližim vezama sa SAD. Na čelu predsedavanja, Mađarska će imati reč u tome kako bi EU mogla da reaguje na rezultate američkih izbora.
Mađarska se ne stidi da istakne da je konzervativna, patriotska desničarska vlada, koja deluje protiv liberalnog mejnstrima nekih drugih članica EU. Međutim, izbori ovog meseca su pokazali da je pozicija Orbana oslabljena kod kuće, prvi put u dve decenije. Peter Mađar je dobio znatan broj glasova na izborima za EP, osvojivši sedam mesta i izjednačivši se s Fidesom na tesnim izborima u Budimpešti, na kojima je pobedio aktuelni opozicioni gradonačelnik Karačonj. Uprkos porastu desnice na izborima za EP, Meloni i Le Pen nisu u dobrim odnosima i izgleda da se ne zalažu za uspostavljanje "potpuno desnog fronta" u EP kojem se Orban nadao.
Svesna svog nepovoljnog položaja, Mađarska će morati da bude oprezna s aspiracijama i da usmeri svoje napore na izgradnju pozitivnijeg pogleda na zemlju u okviru EU, jer to članstvo ostaje nesporno.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: European Commission
