Vanredne lokalne izbore u Podgorici i učesnici i javnost vide kao "nacionalne izbore u malom". Ukoliko rezultat bude nepovoljan za aktuelnu parlamentarnu većinu, to bi moglo da stvori dodatnu nestabilnost i potencijalno dovede do novih nacionalnih izbora. Šta god da se desi, ti izbori će postaviti nove odnose snaga na političkoj mapi Crne Gore, navodi se u analizi Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).
Izbori u Podgorici, gradu u kojem živi trećina populacije Crne Gore, biće održani 29. septembra. Gradonačelnika Podgorice biraju odbornici Skupštine grada.
Prethodno su izbori za Skupštinu grada održani u oktobru 2022. Dok su neke partije pokušavale da se fokusiraju na socio-ekonomska i pitanja iz svakodnevnog života, većina pažnje bila je usmerena na (etno)nacionalna identitetska pitanja, s obzirom na visok nivo (etno)političke polarizacije u Crnoj Gori. Na kraju, postizborna koalicija predvođena tada vanparlamentarnim Pokretom Evropa sad (PES), zbacila je Demokratsku partiju socijalista (DPS) i formirala lokalnu vladu čija je potpredsednica Olivera Injac postala prva gradonačelnica u istoriji Podgorice.
PES je posle podgoričkih izbora dobio značajan politički zamah. Zamenik predsednika PES Jakov Milatović postao je predsednik Crne Gore u aprilu 2023. a sa nacionalnih izbora u junu 2023. PES je izašao kao najjača partija koja je formirala heterogenu parlamentarnu većinu. Predsednik partije Milojko Spajić postao je premijer.
Uprkos rastu PES kao dominantne političke snage u zemlji, lični animoziteti i političke razlike između Spajića i Milatovića kulminirali su u februaru 2024. i Milatović je napustio partiju. Na kraju je došlo do raspada vladajuće koalicije jer su neki članovi PES, zajedno sa koalicionim partnerima iz URA i Pokreta za promene (PzP), kao i opozicijom, glasali za skraćenje mandata gradske skupštine, čime je otvoren put za vanredne izbore u glavnom gradu Crne Gore.
Ta nova gradska administracija, uprkos nekom napretku, nije bila mnogo uspešna ili efikasna u rešavanju pitanja iz svakodnevnog života. U svetlu toga, (etno)nacionalna identitetska politika gurnuta je na margine kampanje jer je opozicija iskoristila situaciju u Podgorici da usmeri debatu ka problemima koji pogađaju građane, navodi se u analizi BiEPAG.
Za 58 mesta u gradskoj skupštini ovaj put se bori 13 izbornih liesta, pri čemu je cenzus 3%. Očekuje se da tri vodeće liste - PES, njegov ključni partner na nacionalnom nivou Za budućnost Crne Gore (ZBCG) i DPS dobiju po 20-25%. Neka istraživanja pak ukazuju da bi manje partije, ako pređu cenzus, mogle da budu odlučujuće. S druge strane, koalicija URA, PzP i bivših članova gradske skupštine, na čelu sa Milatovićem, mogla bi da bude prekretnica, posebno ako obezbedi dovoljno mesta i dobije podršku DPS i drugih opozicionih partija za izbor gradonačelnika.
Međutim, važno je napomenuti da praktično sve ankete ukazuju na neviđenu kolebljivost birača u Crnoj Gori i samo 50% birača je sigurno u svoj izbor. Ta činjenica, u kombinaciji sa izlaznošću, čini ove izbore možda najmanje predvidljivim u istoriji glavnog grada Crne Gore, navodi se u analizi BiEPAG.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
