Za evrointegracije Zapadnog Balkana protekla nedelja bila je veoma dobra - počela je samitom Berlinskog procesa (14. oktobra) koji je doneo novi akcioni plan za zajedničko regionalno tržište, napredak u primeni CEFTA i nekoliko novih sporazuma i obaveza, da bi dan kasnije u Luksemburgu došlo do početka pregovora EU sa Albanijom o poglavljima iz klastera 1 (Osnove) na drugoj Međuvladinoj konferenciji.
BiEPAG blog: Đerđi Vurmo, programski direktor Instituta za demokratiju i medijaciju (IDM)
Vlada Albanije u septembru 2024. pozvala je parlament da preispita pregovaračku poziciju zemlje po ubrzanoj proceduri. Dokument nije javno objavljen a pozivi civilnog društva Nacionalnom savetu za evrointegracije za javnu raspravu o tom pitanju zanemareni su. Vest (iz Luksemburga) je zato zatekla albansku javnost donekle nespremnom, s obzirom na mala očekivanja nakon zaključaka Evropskog saveta iz juna u kojima se kandidatura Albanije ne spominje. Ipak, mnogi su već čuli šaputanja u kuloarima EU o tome da je razdvajanje Albanije i Severne Makedonie (na putu ka EU) neizbežno, čak i neminovno, koliko god bilo nepravedno prema Makedoncima.
"Moram da priznam da sam tužan što naša braća iz Severne Makedonije nisu mogla da uđu u ovu fazu iako su oni prvi započeli proces", rekao je albanski premijer Edi Rama na konferenciji za štampu sa evrokomesarom za proširenje Oliverom Varheijem i mađarskim ministrom spoljnih poslova Peterom Sijartom. Rama je dalje ukazao na ono što je nazvao "poniženjem" jer je početak pristupnih pregovora odbijen tri puta zaredom. "Ipak se osećam pomalo nezgodno jer razmišljam i o poniženju Severne Makedonije koja je čak promenila ime da bi pokrenula proces. Dakle, ostajem pri onome što sam rekao našim bugarskim prijateljima jer istorija ne može biti razlog za zaustavljanje pregovora bilo koje zemlje".
Dok je premijer Rama izjavio da je njegova ambicija da Albanija ispuni sve ciljeve i merila za pristupanje EU do 2030, lider Demokratske partije (DP) Salji Beriša pohvalio je otvaranje pregovora iz kućnog pritvora ali je takođe istakao da "Albanija ne ispunjava kriterijume, osim geostrateškog, da sedne za pregovarački sto sa EU". Jorida Tabaku (DP), bivša zamenica ministra za integracije i aktuelna predsednica parlamentarnog odbora za evropske poslove istakla je podršku otvaranju pregovora sa EU uprkos činjenici da je "Albanija danas daleko od zemlje koja ispunjava kriterijume". S druge strane, ambasador EU u Albaniji čestitao je Albancima na velikom iskoraku na putu ka EU.
Druga Međuvladina konferencija sa Albanijim 15. oktobra u Luksemburgu predstavila je zajedničku poziciju EU o poglavljima i oblastima iz klastera 1. Prepoznajući dosadašnji napredak i značaj reformskih mera i opredeljenja za produbljivanje reformi, EU je postavila privremena merila koja treba da budu ispunjena pre narednog koraka u procesu pregovora. Zanimljivo je da EU izgleda ignoriše molbu Albanije za ubrzano pristupanje koju je vlada te zemlje predstavila Briselu na samom početku dokumenta na 160 stranica. U zahtevu Albanije za takvom procedurom navode se mere koje je zemlja spremna da preduzme u nekim poglavljima i oblastima klastera 1 kako bi ubrzala proces pristupanja. Ipak, zajednička pozicija EU ne odnosi se na ubrzanu proceduru pristupanja i umesto toga su postavljena privremena merila koja zemlja mora da ispuni.
Ta merila zapravo su mnogo ambicioznija od onih koja Albanija "nudi" u zamenu za "brzo pristupanje". Npr, dok pregovaračka pozicija Albanije predlaže mere poput "objavljivanja obaveštenja na tenderskoj platformi EU" ili "angažovanja u svojstvu posmatrača u različitim ekspertskim i savetodavnim grupama EU" kao pristup za ubrzanje integracije u poglavlju 5, u zajedničkoj poziciji EU predlažu se ambiciozniji ciljevi poput "potpunog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU kod koncesija i javno-privatnog partnerstva" koji su bili izvor kolosalne korupcije u poslednjih deset godina. Kada se uporede dokumenta - albanske i pregovaračke pozicije EU, jasno je da Brisel u svom dokumentu na 27 strana očekuje od Albanije da bude hrabrija i konkretnija u odnosu na nedorečenost njene dugoročne pregovaračke pozicije. Što je najvažnije, Brisel šalje snažnu poruku Albaniji da će čvrsto stajati iza procesa koji tu zemlju značajno transformišu i približavaju EU. Brisel navodi da ga albanska politika neće prevariti pod izgovorom produbljivanja reforme pravosuđa za koju je zajednička pozicija EU jasna - nezavisnost, efikasnost, integritet, meritokratija i odgovornost obezbeđivaće nove pravosudne institucije a ne posebni parlamentarni odbori.
Ipak, albanski građani, civilno društo i drugi domaći akteri ne bi trebalo da pretpostavljaju da će im pregovori sa EU magično konsolidovati albansku demokratiju i institucije. Pregovori o pristupanju EU obezbediće mapu puta sa merilima, dodatnim nivoima praćena, čak i "kešom za reforme". Međutim, taj proces ne može da garantuje uspeh niti održivost bez ključnog sastojka - budnog i energičnog društva građana koji drže vlade odgovornim, učestvuju smisleno i kontinuirano u donošenju odluka i traže ništa manje od punog poštovanja demokratskih principa, integriteta institucija i procesa upravljanja.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
