Izveštaj Evropske komisije za Kosovo objavljen je usred mračne atmosfere i zategnutih odnosa Kosova i EU, pri čemu je Unija gotovo potpuno izolovala Kosovo. Proces integracije Kosova u EU trenutno je u kritičnoj fazi. Kosovo je jedina zemlja u regionima proširenja bez statusa kandidata a verovatnoća da će se odgovoriti na njen zahtev za članstvo iz 2022. čini se sve manjom. To nije samo zbog tranzicije rukovodstva EU, već i zbog nedostatka političke volje u EU da se angažuje sa članicama koje ne priznaju Kosovo i nevoljnosti ključnih članica da se politički pozabave kandidaturom Kosova.
BiEPAG Reacts: Donika Emini, direktorka platforme CiviKos
Rasprava o statusu kandidata za Kosovo izgleda kao luksuz, posebno pošto je sada primarni fokus ukidanje tzv. reverzibilnih mera uvedenih 2023. koje, zbog prepreka od strane nekih članica, izgledaju prilično nepovratne. Ipak, ta situacija nudi Visokom predstavniku jedinstvenu priliku da preporuči ukidanje mera - verovatno znajući da se preporuka može ignorisati. To vraća odgovornost članicama i dodatno ističe nesposobnost i nespremnost EU da se na pravi način pozabavi pitanjem koje je stvorila.
Jasno je da su te mere pogoršale i tako zategnute odnose između EU i Kosova, što je često vodilo do oštrih i konfliktnih izjava. Zaglavljeni u limbu, još se utvrđuje kako će se odnosi EU-Kosovo dalje razvijati. Takve okolnosti su štetne za ukupne unutrašnje potrebe za reformama iz integracija EU i ogroman rad civilnog društva na ostvarivanju te agende.
Pod takvim uslovima, javlja se ključno pitanje: Da li ograničeni napredak u nekim oblastima, kao što je navela EU, utiče na put Kosova prema integraciji EU? Odgovor je čini se ne - i za ukidanje mera i za status kandidata, pošto su politički blokirani i malo je verovatan napredak, bez obzira na ocenu reformi u izveštaju. Hajde da, bez obzira na to, pričamo o reforama vezanim za EU. Jedno od glavnih pitanja u reformi vladavine prava jeste proces provere za sudije i tužioce. Tokom prve dve godine Kurtijeve vlade, ta tema dovela je do trvenja između Kosova i EU, pre svega zbog pristupa koji je vlada nameravala da zauzme a koji Unija nije podržala. Mišljenje Venecijanske komisije bavilo se tim pitanjem u svom pregledu koncepta dokumenta o proverama sudija i tužilaca i nacrtu amandamana na Ustav, a Ustavni sud Kosova dao je mišljenje o tom pitanju.
Međutim, to pitanje je u velikoj meri ignorisano u Izveštaju o Kosovu, pri čemu se kosovska vlada i EU naizgled pretvaraju da ne postoji ili da nije na dnevnom redu vlade. Uprkos ograničenom napretku u osnovama, u izveštaju se napominje da je došlo do pozitivnog zamaha u rešavanju slučajeva korupcije, uključujući na visokom nivou, uz poboljšanja u radu do sada, što je oblast koja se posebno pažljivo prati čak i u kontekstu mape puta za liberalizaciju viznog režima.
Značajan dodatak reformskom procesu je uključivanje konkretnih preporuka za svako poglavlje koje pomažu vladi da usmeri napredak i podržava civilno društvo u praćenju njegove implemenacije. Prihvatanje tih preporuka od strane vlade predstavlja obećavajuću povoljnu tačku za dalji napredak.
Značajan deo izveštaja o Kosovu fokusiran je na odnose sa Srbijom i unutrašnju nestabilnost na severu Kosova, posebno nakon napada u Banjskoj 2023, što je pitanje kojim je EU uglavnom izbegavala da se pozabavi, uprkos ponovljenim pozivima Kosova na akciju. Iako je EU pohvalila izveštaj Kosova o istrazi, nije preduzela konkretne korake dalje. EU se obavezala da će pažljivo pratiti konstruktivno angažovanje Kosova u Briselskom dijalogu postavljajući jasna očekivanja od vlade da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom, što je glavna prepreka u odnosima Kosovo-EU.
EU je takođe primenila "obostrani" pristup u sprovođenju Briselskog sporazuma iz 2023. i Ohridskog okvira, uprkos tome što te sporazume nije potpisala nijedna strana. Takav stav ostaje i dalje iako EU tek treba da razjasni da li je pismo premijera Srbije kojim je odbio da primeni nekoliko kritičnih članova ovih nepotpisanih sporazuma povučeno. Novo vođstvo EU mogli bi da otvori put za deblokadu procesa postavljajući ga na bolji kurs u potrazi za velikim pomakom.
Na kraju, ali ne manje važno, usred izazova istaknutih u izveštaju i aktuelne realnosti, Kosovo je pokazalo posvećenost aktivnim angažovanjem u novom Planu rasta za Zapadni Balkan, čak i pod merama EU. Odobravanje Reformske agende Kosova od strane EU takođe daje tračak nade - put kojim Kosovo može napredovati na agendi EU i težiti uključivanju u etapni plan pristupanja uprkos političkim preprekama od strane članica koje ga ne priznaju.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: BiEPAG
