Sve veći jaz u prihodima između balkanskih zemalja koje su se pridružile EU - Bugarske, Rumunije i Hrvatske, i onih koje su još van Unije - zemalja Zapadnog Balkana, pitanje je koje se zanemaruje, a koje postaje sve značajnije jer se integracija Zapadnog Balkana i dalje odlaže, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Skoplju Dragan Tevdovski.
U autorskom tekstu za briselski portal EUObserver, Tevdovski navodi da bi EU trebalo da otvori kohezione fondove za Zapadni Balkan, uz stroge uslove u pogledu sprovođenja reformi, kao i da bi zemlje regiona trebalo da postanu punopravne članice do 2030. da bi se zaustavio dalji rast jaza.
Tevdovski, bivši ministar finansija Severne Makedonije i nekadašnji savetnik izvršnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda, podsetio je da je članstvo EU donelo dobro dokumentovane prednosti post-tranzicionim zemljama, posebno ubrzavajući približavanje prihoda proseku EU.
Tevdovski podseća da su 2007. godine, kada su se Bugarska i Rumunija pridružile EU, razlike u prihodima između tih zemalja i Zapadnog Balkana bile relativno skromne.
Tada je rumunski BDP po stanovniku, prilagođen kupovnoj moći, iznosio je 10.800 evra, a Bugarske 10.000 evra, samo nešto iznad gornjeg raspona prihoda na Zapadnom Balkanu, gde je BDP po stanovniku varirao od 9.800 evra u Crnoj Gori do 5.800 evra u Albaniji.
Deceniju i po kasnije, dodaje Tevdovski, jaz u prihodima između Rumunije i Bugarske i Zapadnog Balkana znatno se povećao.
Do 2023. BDP po stanovniku u Rumuniji je dostigao 30.000 evra (samo 20 odsto ispod proseka EU), a u Bugarskoj je porastao na 24.200 evra, što je znatno više od bilo koje zemlje zapadnog Balkana. Crna Gora sada ima BDP po stanovniku od 19.500 evra, dok Albanija ima najniži od 13.300 evra.
Tevdovski dodaje da institucionalni kapacitet zemalja koje su pristupile EU nije bio dramatično bolji od onih koje još nisu članice.
"Uzimajući u obzir prednosti pristupa jedinstvenom tržištu EU, povećanih direktnih stranih investicija i kohezionih fondova, moguće je zamisliti da bi, da se su se zemlje Zapadnog Balkana pridružile 2007, njihov BDP po stanovniku mogao biti mnogo bliži trenutnom Bugarskom BDP-u od 24.200 evra", smatra Tevdovski.
On dodaje da je budućnost postala još neizvesnija, a da vremenski okvir za potencijalno proširenje EU ostaje nejasan, kao i vrsta članstva koja se nudi.
"Nedavni Plan rasta za Zapadni Balkan predlaže integraciju samo u jedinstveno tržište EU, usmeravajući proces integracije ka nekom obliku sekundarnog članstva bez punih prava i beneficija koje uživaju postojeće članice EU i verovatno isključujući potpuni pristup kohezionim fondovima EU", naveo je Tevdovski, ističući da kohezioni fondovi imaju važnu ulogu u podsticanju ekonomske konvergencije unutar EU.
Zemlje Zapadnog Balkana se oslanjaju na relativno ograničen Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), koja je od 2007. do 2013. iznosila 4,2 milijarde evra za šest zemalja Zapadnog Balkana, a od 2014. do 2020. 4,3 milijarde evra. U tom periodu je izdvojeno još 4,5 milijarde evra za prekogranične projekte koji su uključivali susedne članice EU.
Poređenja radi, Evropski strukturni i investicioni fondovi dodelili su 46,3 milijarde evra Rumuniji i Bugarskoj od 2014. do 2020.
"U odnosu na BDP, to znači da je Zapadni Balkan dobio finansijska sredstva u iznosu od 5,9% njihovog kombinovanog BDP-a (od 2014. godine), dok su Rumunija i Bugarska dobile 23,9% svog kombinovanog BDP-a", naveo je Tevdovski.
Za period od 2021. do 2027, iz Evropskog strukturnog i investicionog fonda za Bugarsku i Rumuniju namenjeno je 41,7 milijardi evra, dok su Planom rasta za Zapadni Balkan povećana finansijska sredstva za ovih šest zemalja na šest milijardi evra.
"Ali čak i sa ovim povećanjem, nivo finansiranja ostaje znatno niži od onog za zemlje članice EU u regionu. To znači da će se razlika u prihodima unutar regiona dodatno povećati", istakao je Tevdovski.
On je dodao da razlika u prihodima na Balkanu stvara dve grupe zemalja - one "ostavljene po strani" i takozvane "izabrane".
"Prva grupa gubi konkurentnost u odnosu na susedne zemlje EU zbog nedovoljnih sredstava za kritična ulaganja u modernu infrastrukturu, tehnologiju i obrazovanje. U međuvremenu, 'izabrani' koji sede za stolom u Briselu imaju uticaj da oblikuju politike EU u regionu kako bi služile njihovim interesima, uključujući korišćenje političkog uticaja da blokiraju susedne zemlje", naveo je Tevdovski.
On smatra da EU ne treba da doprinosi povećanju razlika u prihodima zemalja na Balkanu, a da bi prvi korak mogao biti otvaranje kohezionih fondova za Zapadni Balkan, uz daleko strože reformske uslove.
"Slab reformski pritisak služi samo interesnim grupama koje imaju koristi od statusa kvo. Do 2030. godine, zemlje regiona bi trebalo da se pridruže EU kao punopravne članice. Svaki drugi pristup produžio bi stanje neizvesnosti i pogoršao jaz u prihodima na Balkanu", zaključio je Tevdovski.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Dnevni evropski servis
