Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK) donela je 4. maja odluku o raspisivanju i održavanju opštih izbora, koji će se održati 2. oktobra ove godine.
Izbori su raspisani za izbor članova Predsedništva BiH, Parlamentarne skupštine BiH, parlamenta Federacije BiH, Narodne skupštine Republike Srpske, Skupštinu Brčko Distrikta i kantonalne skupštine.
Na izborima će se neposredno birati i predsednik i dva potpredsednika Republike Srpske.
Izbori su raspisani u skladu sa zakonom, najmanje 150 dana pre datuma održavanja izbora.
Od sedam članova CIK-a, pet je bilo za raspisivanje i održavanje izbora u oktobru ove godine, dok je hrvatski član CIK-a, Vlado Rogić bio protiv. Član CIK-a Ahmet Šantić nije prisustvovao sednici.
Izbori će biti održani na osnovu važećeg, spornog izbornog zakona, a predsednik CIK Suad Arnautović rekao je posle sednice novinarima da je to bila jedina mogućnost jer se mora poštovati zakon.
Prema njegovim rečima, odlaganje izbora zato što nije postignut politički dogovor o promeni izbornog zakona značilo bi kršenje prava građana BiH.
Arnautović je, ipak, ocenio da u BiH postoji nedopustiva diskriminacija birača na osnovu etničke pripadnosti ili mesta prebivališta i da je krajnje vreme da se izborni zakon reformiše.
Ključni problem pregovora o novom Izbornom zakonu je u Federaciji BiH, jer Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) BiH i bošnjačke stranke ne mogu da se dogovore o modelu izbora članova Predsedništva sa teritorije tog entiteta BiH.
HDZ insistira da se izmenama Izbornog zakona onemogući da se hrvatski član Predsedništva BiH bira većinskim glasovima Bošnjaka, kao što se to desilo u dva navrata izborom Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH.
Istovremeno, Evropski sud za ljudska prava je presudom u slučaju Sejdić Finci još pre više od 12 godina naložio BiH da sprovede promene Ustava kojima će se omoogućiti da se za članove Predsedništva BiH i poslanike u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH kandiduju i pripadnici drugih etničkih zajednica, a ne samo tri konstitutivna naroda - Bošnjaka, Hrvata i Srba.
Prema biračkom spisku koji je zaključen 3. maja pravo glasa u BiH imaće nešto više od tri miliona i 370 hiljada birača.
Građanima u inostranstvu će uz prethodnu registraciju biti omogućeno glasanje poštom ili u diplomatskim predstavništvima.
Nakon što je Centralna izborna komisija BiH donela odluku o raspisivanju izbora, odredbe Izbornog zakona predviđaju da sredstva za njihovo održavanje moraju biti obezbeđena u roku od 15 dana, do 19. maja.
Savet ministara BiH i Parlamentarna skupština BiH treba da usvoje budžet BiH i obezbede novac za održavanje izbora.
Arnautović je upozorio da će CIK, u suprotnom, pokrenuti mehanizme predviđene krivičnim zakonom koji za ometanje izbornog procesa "činjenjem ili nečinjenjem" predviđaju kazne do tri godine zatvora.
HDZ BiH i Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) iz Republike Srpske tvrdili su krajem aprila da je CIK nelegalan i zahtevali su smenu njegovih članova.
Zakonom je utvrđeno da se opšti izbori u BiH održavaju svake četiri godine, prve nedelje u oktobru, ako se taj dan ne poklapa sa verskim praznicima konstitutivnih naroda.
Izvor: Beta
Foto: CIK BiH
