Prvi sastanak Evropske političke zajednice biće održan u četvrtak, 6. oktobra u Pragu, a glavne teme razgovora evropskih lidera biće bezbednosna, energetska i ekonomska situacija.
Evropski savet je saopštio da je cilj Evropske političke zajednice da podstakne politički dijalog i saradnju u rešavanju pitanja od zajedničkog interesa kako bi se ojačala bezbednost, stabilnost i prosperitet evropskog kontinenta.
"Ova platforma za političku koordinaciju ne zamenjuje nijednu postojeću organizaciju, strukturu niti proces i nema za cilj da stvara nove u ovoj fazi", navodi se u saopštenju Evropskog saveta.
Poziv na sastanak Evropske političke zajednice su, pored 27 članica EU, dobili lideri Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije i Kosova, zatim Norveška, Švajcarska, Island, Lihtenštajn, Velika Britanija, Ukrajina, Moldavija, Gruzija, Turska, Jermenija i Azerbejdžan.
Sastanku će prisustvovati i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
Posle plenarne sednice, planirane su diskusije o miru i bezbednosti, o energetskoj, klimatskoj i ekonomskoj situaciji i o migracijama i mobilnosti, kao i bilateralni sastanci.
U pozivnom pismu predsednika Evropskog saveta navodi se da nije predviđeno usvajanje formalnog pisanog dokumenta.
Evropska politička zajednica, pokrenuta na inicijativu predsednika Francuske Emanuela Makrona, treba da pruži platformu za politički dijalog sa zemljama koje žele da se pridruže EU i državama koje nemaju takve aspiracije ali dele demokratske vrednosti EU.
Nova britanska premijerka Liz Tras, iako je ranije rekla da nije zainteresovana za taj novi format, potvrdila je da će doći na prvi sastanak u prestonici Češke, koja je trenutno predsedavajuća EU.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan takođe će prisustvovati sastanku u četvrtak, potvrdio je turski ambasador u Češkoj Egemen Bagis. Turska, čiji su pristupni pregovori s EU već dugo u zastoju, dobila je poziv za skup Evropske političke zajednice uprkos nekim rezervacijama Grčke i Kipra.
Dan kasnije, 7. oktobra, biće održan neformalni sastanak šefova država i vlada članica EU, a na dnevnom redu biće "tri najhitnija i međusobno povezana pitanja" - rat u Ukrajini, energetika i ekonomska situacija.
Mišel je u pozivnom pismu naveo da će se na samitu razgovarati o nastavku ekonomske, vojne, političke i vojne podrške Ukrajini "koliko god je to potrebno".
"Takođe ćemo razmotriti kako najbolje da zaštitimo našu kritičnu infrastrukturu... Naš primarni cilj je da garantujemo sigurnost snabdevanja i pristupačnost energije za naša domaćinstva i preduzeća, posebno sada kada se približava zima", kazao je Mišel.
Evropski lideri EU će razmotriti odluke ranije donete u tom pogledu i dati smernice za dalje delovanje kako bi se osigurao dobro koordinisan evropski odgovor.
"Naša glavna briga su rešavanje visokih cena za domaćinstva i preduzeća, podrška rastu i zapošljavanju i zaštita ranjivih koji najviše trpe zbog visokih računa za struju", naveo je Mišel, dodajući da će ključna biti sposobnost EU da bude ujedinjena i da koordinira politički odgovor na izazove.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: European Commission
