Šef češke diplomatije Jan Lipavski izjavio je da očekuje da zemlje kandidati za Evropsku uniju koje sprovode intenzivno reforme i nemaju problema da usklade svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU neće morati da čekaju reformu odlučivanja i institucija unutar Unije, što sada koči proširenje.

Češki ministar za evropska pitanja Mikulaš Bek upozorio je na kraju češkog predsedavanja EU, kome je jedan od prioriteta bio pomak u proširenju EU na Zapadni Balkan, da će punopravno članstvo za zemlje kandidate, među njima i Srbiju, biti moguće tek kada EU reformiše svoje institucije i mehanizme odlučivanja.

"To jeste sadašnje stanje političke debate u EU kada je u pitanju proširenje. S druge strane vidimo da proširenje ima važne efekte na zemlje koje se približavaju EU. Neke zemlje sprovode reforme intenzivno, nemaju problema da usklade svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zemljama EU. U tom slučaju moguće je da u EU uđu i pre njene reforme", kazao je Lipavski češkoj agenciji ČTK.

Lipavski je ocenio kao jedan od uspeha češkog predsedavanja to što je Bosna i Hercegovina dobila status kandidata kao i viznu liberalizaciju za Kosovo.

"Danas nema zemlje (kandidata) koja bi bila spremna za ulazak u EU tako da bukvalno čeka ispred vrata samo da je pustimo. Svaka od tih zemalja je na različitoj etapi tog procesa, ali nijedna nije završila 100%", rekao je Lipavski.

Šef češke diplomatije ocenio je da je uspeh i to što se proširio šengenski prostor na Hrvatsku, premda u zonu slobodnog kretanja nisu ušle Rumunija i Bugarska, iako su prema oceni Evropske komisije ispunile sve uslove i poručio je da ipak istraju.

"Nije uvek tako da kada Unija nešto ponudi i obeća da to uvek ispuni. Unija je dogovor različitih zemalja, a procesi koji su u izvesnoj meri birokratski i trebalo bi da budu u potpunosti transparentni na kraju mogu da se ispolitizuju. Svedočimo tome vrlo često. Međutim pokazuje se da je trend integracije s izuzetkom Bregzita jednosmeran. To je pitanje upornosti", rekao je Lipavski.

Češki ministar spoljnih poslova u intervjuu ČTK kazao je da Evropa mora da pošalje Rusiji signal da neće biti u stanju da ponovi takvu vrstu agresije kao što je učinila u Ukrajini.

"Ne sme da utiče na zbivanja u Evropi kao što utiče danas, bilo preko visokih cena energija, rata dezinformacijama ili izazivanjem veštačkih migracijskih talasa", kazao je Lipavski i dodao da je ključno da Evropa i dalje istraje u vojnoj, finansijskoj i humanitarnoj pomoći Ukrajini.

Izvor: Beta

Foto: EC - Audiovisual Service/Bogdan Hoyaux