Edi Rama, premijer Albanije od 2013. Premijer Albanije Edi Rama pozvao je na jasniju perspektivu proširenja za Zapadni Balkan, ocenivši da bi bila "ogromna greška" Evropske unije ako ne bi nastavila angažovanje sa zemljama regiona. Evropi je potreban Balkana isto koliko i Balkanu Evropa, rekao je Rama, dodajući da bi Balkan, ako bude ostavljen po strani, mogao da postane siva zona u Evropi podložna stranom uticaju.
Predsednik Francuske Emanuel Makron dao je oprezne izjave o budućnosti Zapadnog Balkana u EU. Šta mislite o tim izjavama?
Već sam imao priliku da se sretnem sa predsednikom Makronom, u Parizu i Sofiji. Tokom tih sastanaka, razgovarali smo o nekoliko različitih tema, kao što su budućnost Balkana i Albanije, reforma EU, i tako dalje.
Govorim ovo već nekoliko meseci, Albanija ulazi u novu fazu. Dobili smo jasnu preporuku Evropske komisije da se otvore pregovori i mislim da treba da ih počnemo, jer smo naporno radili da dođemo dovde. To ne znači da ćemo odmah dobiti članstvo, cilj nije da se danas pridružimo, ali ćemo raditi da postanemo članica u narednim godinama.
Govoreći o dobijanju članstva narednih godina, šta mislite da bi bio odgovarajući datum pristupanja za Albaniju i ostatak Zapadnog Balkana?
Ne mislim da je razumno određivati rok. Potpuno se slažem s Makronom da je prvo potrebno reformisati EU pre daljeg proširenja.
Prethodno jačanje odnosa je potpuno legitimno i verujem da je dobro. Ali jedina stvar koja treba da bude harmonizovana je uporedo jačanje odnosa sa Balkanom. EU treba da nam da instrumente da ojačamo odnose. Pregovori o pristupanju su napravljeni da budu sredstvo za jače odnose.
Koji rizici bi mogli da se pojave u procesu pristupanja za Albaniju, i još šire za Zapadni Balkan?
Ne verujem u zaustavljanje pregovora. Istovremeno, ubeđen sam da bliži odnosi sa EU nisu samo korisni za Balkan nego i za Evropu. Evropi je potreban Balkan u istoj meri kao što je Balkanu potrebna Evropa, da reši pitanja bezbednosti, teritorijalne kohezije i kontrole granica.
Ostavljanje Balkana po strani bi dovelo do stvaranja sive oblasti u sredini Evrope, koja bi mogla da završi pod stranim uticajem. A to očigledno ne bi koristilo Evropi.
Da li javnost i dalje podržava članstvo Albanije u EU, ili je bilo pada podrške javnosti?
Ne, nije bilo smanjenja podrške pristupanju Albanije EU, mi nemamo antievropske ni komunističke partije. Albanija je zemlja u kojoj žive muslimani i hrišćani, ali religija koja nas ujedinjuje je Evropa.
Albanija bi mogla da bude prva zemlja s muslimanskom većinom koja će se pridružiti EU. Da li religijski faktor ima bilo kakvog uticaja na pregovore u vreme kada nekoliko evropskih zemalja iskazuje antiislamske stavove.
Albanski muslimani su naviše proevropski i pro-NATO muslimani koji postoje. Oni imaju potpuno iste stavove o Evropi, NATO kao i evropski hrišćani.
Šta očekujete od narednog evropskog samita u junu i samita o Zapadnom Balkanu u Londonu u julu?
Pre svega verujem da je junski samit veoma važan, a da će samit u julu u velikoj meri zavisiti od ishoda prvog samita. Mi želimo da otvorimo pregovore u junu.
Dok Albanija treba da počne pregovore o ulasku u EU, šta mislite o izboru Velike Britanije da napusti EU?
Znate, kada osoba želi da se venča, ona ne razume one koji žele da se razvedu, to sumira kako se osećamo.
Pristupanje Turske je trenutno u zastoju, ali pregovori i dalje traju. Da li mislite da bi taj nedostatak jasnosti mogao, s druge strane, da ugrozi pregovore sa Zapadnim Balkanom?
Znamo da postoji veoma specifična pozadina pristupnog procesa Turske. Ono što je meni uvek bilo veoma jasno u tom procesu jeste nedostatak jasnosti. Tokom procesa pristupanja sve treba jasno reći – govoriti da i misliti ne nije pomoglo pregovorima. Evropa je pravila greške u prošlosti i bila bi ogromna greška da ne nastavi rad sa balkanskim zemljama.
Izvor: EURACTIV.fr
Foto: Beta/AP
