Rudiger Bogert (Boogert), načelnik odeljenja za IPA strategiju i kvalitet u Generalnom direktoratu Evropske komisije za proširenje 

Za pretpristupnu pomoć IPA 2 za period od 2014. do 2020. predviđeno je gotovo 11,7 milijardi evra, što je uporedivo sa iznosom IPA 1. Međutim, promenjen je pristup za primenu pomoći: biće primenjen sektorski pristup umesto projektnog, bolje će se planirati ciljevi i etape u slučajevima kada se pomoć izdvaja za isti sektor iz godine u godinu, a veća pažnja biće posvećena i merenju rezultata po unapred utvrđenim kriterijumima. Za reforme na državnom nivou biće proširena mogućnost korišćenja budžetske pomoći. Zemlje koje ostvaruju posebno dobre rezultate moći će da dobiju povećan iznos fondova, dok se one čija postignuća budu znatno ispod očekivanja izložiti riziku da se za njih predviđeni fondovi smanje.

Izvor: Evropska komisija, IPA njuzleter

Propisi o novom instrumentu pretpristupne pomoći IPA 2 tek su usvojeni. Koje novine donosi IPA 2 u poređenju sa prethodnom fazom? Koliko novca je na raspolaganju?

Najvažnija novina u IPA 2 je što finansijsku pomoć želimo da koristimo na strateški usmereniji način da bismo bolje pripremili zemlje koje su u evropskim integracijama za pristupanje. Prvo će biti donet jedinstveni paket dokumenata strateškog planiranja za ceo sedmogodišnji period, uz bolje planiranje intervencija u srednjem i dužem roku i fokus na konkretne i merljive rezultate i uticaj na terenu. Promovisaćemo i usvajanje sektorskih pristupa, sa izrazitim akcentom na podršku reformama na državnom nivou. IPA 2 će za sufinansiranje tih reformi omogućiti širu upotrebu budžetske podrške.

Pored toga, želimo da u narednom sedmogodišnjem periodu finansiranje dodatno povežemo sa prioritetima koji su istaknuti u strategiji proširenja iz 2013. godine. Za to imamo na raspolaganju gotovo 11,7 milijardi evra, što je uporedivo sa prethodnim periodom kada se primenjivala IPA 1.

Jedna od novina je da se od zemalja u procesu pristupanja očekuje da pomoć koriste kroz "sektorski pristup". Koji su sektori određeni i koje ciljeve želite da postignete prelaskom s programiranja zasnovanog na projektima na programiranje zasnovano na sektoru?

Tokom više procena IPA 1 pokazalo se da je programskom pristupu zasnovanom na projektima često nedostajao strateški fokus. To je smanjivalo izglede da se da se postigne bilo kakav planirani uticaj, budući da su projekti pripremani na godišnjem nivou, bez jasnog planiranja uzastopnih intervencija u istom sektoru tokom godina. Kroz procene je takođe utvrđeno da nije bilo dovoljno stvarne koordinacije sa širom zajednicom eksperata i donatora.

U svetlu tih nalaza, u programiranju finansijske pomoći u 2012. i 2013. progresivno je uvođen sektorski pristup, koji će biti glavni stub primene IPA 2.

Sektorski pristup doprinosi političkom dijalogu i strukturnim reformama, istovremeno osnažujući državne vlasti i omogućavajući jaču vezu između ciljeva politike proširenja i finansijske pomoći. Sa stanovišta logike intervencije, cilj sektorskog pristupa je da omogući bolju usmerenost na izdvajanje prioriteta i planiranje po etapama, na osnovu procene potreba i analize rizika. Drugim rečima, sektorski pristup podrazumeva definisanje doslednog paketa aktivnosti koje će promeniti taj sektor i približiti ga standardima EU.

U kontekstu pripreme strateških dokumenata pojedinačnih zemalja, odnosno krovnih dokumenata za strateško planiranje za svakog od korisnika IPA 2, utvrđeno je devet širokih sektora. Njima su pokrivene oblasti koje su tesno povezane sa političkim kriterijumima za proširnenje, poput demokratije i upravljanja, vladavine prava i osnovnih prava, ali i mnoge oblasti koje su povezane sa ekonomskim kriterjumima poput životne sredine, transporta, energetike, konkurentnosti i inovacija, obrazovanja, zapošljavanja i socijalne politike, ali i poljoprivredne i ruralnog razvoja. Na kraju, izdvojićemo sredstva i za regionalnu i teritorijalnu saradnju.

IPA 2 predviđa korišćenje realističnih pokazatelja za merenje postignutog. Da li biste mogli da nam kažete nešto o razlozima za to?

Poreski obveznici sve više od nas traže da pokažemo da je pomoć koju pružamo efikasna, odrziva i usmerena na rezultate. Posledično, novi regulatorni okvir je u značajnoj meri ojačao merenje rezultata za sve instrumente pomoći inostranstvu.

To znači da će u okviru IPA 2 postojati sveobuhvatan mehanizam nadzora usmeren na napredak postignut na strateškom i sektorskom nivou i na planu aktivnosti. Zajedno sa vladama zemalja korisnica fondova biće utvrđeni jasni i transparentni pokazatelji koji će se koristiti da bi se procenilo da li su i u kojoj meri posignuti očekivani rezultati pomoći.

U okviru propisa o IPA 2 predviđena je i nagrada za dobre rezultate, koja pruža podsticaj zemljama u procesu pristupanja da postižu rezultate. U slučaju da je napredak osetno iznad predviđenog, izdvajanja za određenu zemlju se, srednjeročno gledano, mogu povećati. Isto tako, neuspeh da se postignu predviđeni rezultati može da vodi do smanjenja izdvajanja.

Šta će biti naredni koraci u 2014 za IPA? Koje su najznačajnije etape koje treba ostvariti do 2020?

U 2014. će biti mnogo posla. Sada kada je usvojena regulativa o IPA 2 možemo krenuti sa završavanjem i usvajanjem strateških dokumenata za zemlje i grupe zemalja, što je planirano da se obavi do septembra. Odmah zatim trebalo bi preći na prve IPA 2 programe koji bi bili usvojeni pre kraja godine.

Naredni ključni korak u sadašnjem programskom periodu biće revizija IPA 2 pomoći na sredini perioda, što će se sprovesti 2017. godine, kada će Komisija izvestiti o ispunjavanju cijeva IPA 2, što će uključiti dodelu nagrade za rezultate.

Prevela: Smiljana Vukojičić Obradović

Foto: Evropska komisija