Naglo opadanje nivoa jezera i akumulacija slatke vode u Grčkoj pokazuje izazove sa kojima se zemlja suočava zbog klimatskih promena, a okosnica mera koje planira grčka vlada su desalinizacija morske vode pomoću novih tehnologija, štednja i recikliranje i bolje upravljanje postojećim izvorima vode.
Grčki premijerr Kirijakos Micotakis rekao je 23. jula na sastanku vlade, na kojem je raspravljano o prvoj strategiji rešavanja problema koji se sa vodosnabdevanjem mogu očekivati u narednih 30 godina, da Grčka zauzima 19. mesto u svetu kada je reč o riziku ozbiljne nestašice vode.
"Indikativno je da su rezerve na Atici, u odnosu na 2022. godionu, smanjene za 50 odsto", rekao je Micotakis. Premijer je rekao da je i nivo vode u akumulacijama pao na istorijski nizak nivo, zbog čega i hidroelektrane proizvode manje struje.
Grčki zvaničnici rekli su za medije da je plan da se aktivnosti fokusiraju na desalinizaciju morske vode, i na vodu iz desetina priobalnih izvora, preneo je dnevnik Katimerini.
U toku je i realizacija više od 1.200 projekata vezanih za upravljanje vodnim resursima, uključujući i navodnjavanje, a Grčka već mesecima planira da centralizuje svoja brojna fragmentisana lokalna vodoprivredna preduzeća, kako bi unapredila i modernizovala upravljanje rezervama vode.
Micotakis je, međutim, da bi otklonio nagađanja da se planira privatizacija državnog preduzeća za vodoprivredu, naglaiso da voda "jeste i da će ostati opšte dobro".
Prema podacima vlade, veliki problem je i gubitak vode, jer zemlja gotovo polovonu pitke vode gubi zbog curenja u starim ili neispravnim cevima ili zbog krađa, a prosek tog gubljenja pitke vode u EU je 23%.
Grčko preduzeće za vodoprivredu nedavno je počelo da sprovodi kampanju pod parolom "Voda je život - nemojmo je lakomisleno trošiti", i objavilo i uputstvo u kojem se na građane apeluje da ne peru autombile baštenskim crevom za vodu, da štede kod zalivanja biljaka i da redovno proveravaju ispravnost cevi i instalacija za za vodu, pišu agencije.
Sve duži sušni periodi i sve više temperature uticali su na situaciju sa vodosnabdevanjem širom Sredozemlja, a Evropa je, prema postojećim podacima, kontinent koji se najbrže zagreva.
EU je pokrenula kampanju borbe protiv klimatskim promenama izazvane krize sa vodom, koja pogađa 38% njenog stanovništva.
Grčka, koja godišnje potroši oko 10 milijardi kubnih metara vode, prošle je godine zabeležila najtoplije leto i zimu u istoriji, a u nekim njenim delovima kiša nije padala mesecima.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
