Evropska unija je kolos koji za sebe misli da je miš i u pregovorima o carinama sa američkim predsednikom Donaldom Trampom je, umesto da odlučno odgovori na njegovo blefiranje, odlučila da je bolje da preventivno potopi sopstveni čamac, samo da ga ne bi zaljuljala, piše 6. avgusta britanski dnevnik Gardijan.
"Zašto se EU zadovoljava da samo gricka po periferiji moći? Da li će ikada imati toliko samopoštovanja kao Kina koja je Trampu parirala carinom na carinu sve dok se on nije povukao", postavlja pitanje Gardijan.
Dnevnik ocenjuje da je EU mogla da uputi izazov Trampovom blefu jer raspolaže sa daleko više poluga protiv njegove politike od Kine.
Sa tim instrumentarijem mogla je, prema oceni Gardijana, da zabranom izvoza potpuno prekine proizvodnju naprednih poluprovodnika u SAD, da porezima i zabranom ulaska na tržište i ukidanjem zaštite intelektualne svojine uništi "tehnološke nemani" iz silicijumske doline i da ozbiljno poremeti snabdevanje SAD lekovima.
"Da li bi to eskaliralo? Nema sumnje da bi. Ali kao slabiji tehnološki igrač, EU bi svakako imala manje da izgubi, a više da dobije. Uz to, Evropljani mrze Trampa i verovatno bi se ujedinili u slučaju potpunog carinskog rata, a Amerikanci, od kojih polovina takođe mrzi Trampa, ne bi", ocenjuje Gardijan.
Dnevnik piše da će prvi evropski političar koji Trampu "brutalno, neuvijeno i javno kaže gde da se nosi zaploviti na talasu nikada ranije viđenih emocija i podrške".
Evropa je, piše list, spremna da prihvati "šokantno ponašanje SAD koje pomera granice, ali ne i sopstveno".
"Predaja pred Trampovim zahtevima je ponašanje entiteta koji i dalje veruje da su SAD svojeglavi prijatelj kojem treba ugađati, laskati mu i bojati ga se, dok istovremeno SAD pod Trampom Evropu posmatraju i prema njoj se ponašaju kao prema slaboj, naivnoj stvari koju treba manipulisati i eksploatisati", piše list, dodajući da treba očekivati da će Tramp i njemu slični doći i sa novom rundom ucena i zahteva.
Gardijian piše da se, makar se to Evropi ne sviđalo, svet promenio i da u tom novom svetu Rusija, Kina i SAD žele da se vrate ideologiji interesnih zona i da zamene vladavinu prava vladavinom jačeg.
"EU je ostala jedina značajnija sila koja priželjkuje svet koji se pridržava vladavine prava. To ne znači da je jedini takav akter, u društvu je sa Britanijom, Australijom, Novim Zelandom, Južnom Korejom i, kada je reč o klimi, velikim brojem drugih država koje potencijalno predvodi Brazil ", navodi Gardijan.
U Evropi je zato, smatra Gardijan, vreme i da se prevaziđe fascinacija sa dohotkom po stanovniku kao indikatorom progresa i da se okonča "interna alergija" na trošenje, jer se sve ono u čemu se Evropa oseća inferiorno u odnosu na SAD svodi na ulaganje.
"Umesto toga vreme je (u EU) za budžet kakav priliči geopolitičkoj sili i za ulaganje u dugoročni ekonomski, ekološki i politički uspeh", konstatuje Gardijan.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EU
