Pjer Vermeren, istoričar, specijalista za Magreb i arapsko-berberski svet

Članovi džihadističke mreže koji su učestvovali u napadima na briselski aerodrom 22. marta 2016, ali i na Pariz nekoliko meseci ranije, gravitirali su oko briselskog predgrađa Molenbek. Dugu tradiciju nepoverenja prema vlastima i mafijaških praksi povezanih sa trgovinom kanabisom u Molenbek je unelo stanovništvo siromašne marokanske planine Rif. Da bi se uticaj Rifa na kriminal u Evropi smanjio, potreban je dogovor s Marokom, koji je jaka država kojoj i samoj ne odgovara ovakav problematičan region.

Autor: Filip Agre (Philippe Agret), AFP

Zašto je posebno stanovništvo poreklom sa Rifa bilo stecište džihadističkih jezgara u Evropi?

Razlozi su brojni i složeni. Ovo stanovništvo se kroz istoriju organizovalo kroz nesreću. Rif je skupo platio svoju skrajnutost i otpor vlastima kroz istoriju: prenaseljenost, zemljotresi i potčinjenost. Većina stanovništva Rifa nosi u sećanju tragedije 20. veka. Oni su se zatvorili u svoju istoriju. U okolnostima zaveta ćutnje (omerta) i zatvorenosti zajednice, klana i porodice, odušak i ublažavanje za tu situaciju pronašli su u religiji, njenim striktnim pa i salafističkim verzijama, ali i u biznisu, uključujući i ilegalan i kriminalan.

Stanovništvo Rifa i njihova deca i unici, čak i ako su rođeni u Evropi, nisu izuzetak od te priče. Izgubljena deca iz njihovih krugova su se organizovala u mreže solidarnosti i drugarstva, pa makar i sa ciljevima koji su jasno povezani sa kriminalom, i upustili su se u džihadizam u Belgiji i Francuskoj, a još više u okrilju islamske države. Regruteri za džihad koji  su došli sa Bliskog istoka nisu prezali od toga da iskoriste ovu izgubljenu mladost, na rubu prestupništva, mameći ih sjajem pokajanja i mučeničke smrti.

Zašto i kako su prešli sa trgovine kanabisom na radikalni islam i džihadistički salafizam?

Ovde ne treba tražiti logičku vezu, već neku vrstu kontinuiteta. Ovo je bilo koliko slučajno toliko i neizbežno. Slučajnost se ogledala u tome što su sreli regrutere loših namera, dok neizbežnost dolazi od toga što su su poznavali oružje, prelaženje granica, ilegalu i običaje kriminalaca i švercerskih krugova, kako bi uspešno sproveli ratne ili čak terorističke akcije.

Mnogo smo pisali o pripremii džihadista u Siriji kako bi očvrsnuli... ali za napade na Pariz i Brisel nije bilo neophodno to, već prepredenost i skrivanje, u paru sa tihom i nepokolebljivom odlučnošću, poput džihadista 11. septembra 2001. Njihova snaga je u organizaciji, prelasku granica, mreži skrovišta, transferu novca, itd. Sve se to uči u kriminalnim krugovima, koji su se usavršili kroz prebacivanje hiljada tona hašiša širom Evrope, što podstiče ekonomiju naselja. Ovi ljudi spretni u prelaženju prepreka uložili su svoja znanja u rat koji su osmislili nekadašnji oficiri Sadama Huseina.

Šta može biti rešenje da se zauzda trgovina drogom poreklom sa Rifa (koja čini 80% kanabisa potrošenog u Evropi) i da se ove mafijaške mreže obuzdaju tako da više ne mogu da naškode?

Ovo je pitanje visoke politike. Juriti za prestupnicima koji trenutno prodaju hiljade tona druge i uzimaju milijarde dolara nije ni od kakve koristi, uvek će ih biti više nego dovoljno da hrane te mreže i mafiju.

Rešenje bi bilo da se o tome diskutuje i pregovara sa Marokom, koji je snažna i centralizovana država. Mafija Rifa predstavlja problem i za tu zemlju, tim pre što je taj region poprište na kojem se ponavljaju epizode nasilja. Maroko je mediteranska zemlja kojoj EU najviše pomaže, pa ima manevarskog prostora za pregovore. Međutim, to mora biti sporazum koji će svima biti od koristi. Evropa, koja praktično prihvata tu trgovinu na svojoj teritoriji, i u koju se slivaju marokanski hašiš i kokain latinske Amerike, mora da izrazi volju: u zamenu za iskorenjivanje zasada na svojoj teritoriji, Maroko mora dobiti trajnu i efikasnu pomoć za stabilizaciju regiona od pet miliona stanovnika. Mreže će biti sovoljno destabilizovane pa će policija moći da se reorganizuje i usmeri na nove lance trgovnie koji će se neminovno pojaviti. Ali barem će se zauzdati šteta koja se milionima mladih Evropljana, od Marseja na jugu Francuske do Brisela, nanosi na socijalnom, intelektualnom, psihijatrijskom, obrazovnom i kriminalnom planu.

Prevela: S.V.

Foto: Wikimedia