U nacrtu nemačkog koalicionog spoazuma o potencionalnoj novoj vladi u zemlji, stranke hoće da guraju politiku "novog početka za Evropu" u sledeće četiri godine. EURACTIV Nemačka razgovarao je sa Matijasom Kulasom o aspektima evropske politike u tekstu sporazuma i mogućnostima da se dogovorene mere sprovedu.

Matias Kulas, šef odeljenja u Centru za evropske politike (CEP) u Frajburgu.

Na prvi pogled u koalicioni sporazum vidi se da je uglavnom reč o "novom početku za Evropu". Hoće li nacrt opravdati naslov?

Da. Draft sporazum je veoma proevropski. Mnoge sugestije su razmatrane i podsećaju na (stavove) predsednika Komisije Žana-Kloda Junkera. Kao primer su veći doprinosi za EU budžet, stabilizaciju i funkcionalnst i podršku strukturnim reformama u zemlhjama evrozone. To je jasno približavanje stvovima komisije.

Da li je to istovremeno i približavanje Francuskoj? Nedavno se puno govorilo o franko-nemačkoj osovini, koja bi trebalo da zajednički promoviše evro reforme. Koliko ima (stavova predsednika Franscuske Emanuela) Makrona u nemačkom koalicionom sporazumu?

Njihov koalicioni sporazum više podseća na Junkera nego na Makrona. Na primer u vezi sa Evropskim monetarnim fondom, koalicija nije prihvatila poziv za budžet evrozone. Komentari o Evropskom monetarnom fondu takođe bolje korespondiraju sa linijom koju gura Komisija nego s onim za šta se zalaže francuski predsednik.

Znači, više je reč o produbljivanju EU integracija nego integracija na nivou monetarne unije?

Upravo tako.

Glavna tema u evropskim debatama u poslednje vreme je bila investiciona politika. GroKO (velika koalicija) sada želi da proširi Evropski fond za strateške investicije (ESI) i ustanovi investicioni budžet. Šta milite o takvom pristupu?

U principu, to ima smisla. U mnoguim EU zemljama je problem sa neto fiksnim kapitalom koji je negativan. Zbog toga kreditni rejting biva sve nepovoljniji. Evropska investiciona politika bi mogla da pomogne. Međutim, te investicije moraju biti praćene strukturnim reformama. U drugom slučaju, postoji rizik da ne uspeju. Skeptičan sam u vezi s tim.

Znači li to da ste vi više za varijantu u kojoj bi uslov za evropske investicije bio sprovođenje reformi. Već postoji veliki broj reformi uoči politike spasavanja evra. Na čemu mislite da bi još trebalo raditi?

Pre svega, ne slažem se s vama da su u svim zemljama na delu velike reforme. U Italiji, na primer, oduševljenje reformama je ubrzo splaslo; mnogo je toga što još treba uraditi, i na aspektu etičnosti poreza ili fleksibilnosti tržiša rada. U Portugalu, takođe, glavne reforme nisu sprovodene do neophodnog nivoa.

Povrh toga, ovde je vlada preokrenula deo progresa, posebno kad je reč o rashodnoj strani. Francuska tek počinje s reformama. Ali, zapravo, neke zemlje, kao Irska i Španija, su zaista sprovele najvažnije reformske pakete. Ipak, to se ne može reći za čitavu monetarnu uniju. Tamo gde postoji konkretna potreba za reformama odgovor ne može biti paušalan. To umnogome varira od zemlje do zemlje... Ono što se može reći generalno je da je potrebna promena u sadašnjoj politici.

Koliko je verodostojna priča da nemačka vlada želi da se bori protiv dampinga cene rada u ekonomski slabijim zemljama? Berlin se do sada uglavnom fokusirao na ekonomsku adaptaciju sopstvenoj privrednoj strukturi.

To je zaista jedna od mnopgih kontradiktornosti koje se mogu naći u koalicionom sporazumu. S jedne strane, želimo da povećamo konkurentnost i borimo se protiv nezaposlenosti mladih. S druge, treba uvesti minimalnu evropsku platu i minimalne socijalne standarde. To bi slabijim zemljama otežalo ekonomsko sustizanje (razvijenih).

Čini se da koalicija želi da uspostavi određene socijalne standarde u drugim zemljama. Naravno, to su troškovi za te zemlje. Nemačka vlada hoće da zemlju zaštiti od strane konkurencije. To je protekcionizam.

Poreska politika igra važnu ulogu u koalicionom dogovoru. GroKO ne želi samo zajedničku poresku osnovu već i minimalnu stopu na korporacijske poreze. Porez na finansijske transakcije takođe ostaje na agendi. Da li su takve mere uopšte primenjive u EU?

Treba sačekati i videti. Generalno, teško je da se krene napred sa poreskim merama na nivou EU zbog potrebnog konsenzusa. Uvek postoje kočničari. S druge strane, kad je reč o korporativnom oporezivanju, Nemačka i Francuska bi mogle da krenu napred zajedno. To drugima otežava stalna kočenja. U tom smislu, može doći do nekog pomeranja. S druge strane, malo je verovatno da će Makron slediti poreze na finansijske transakcije. Tada bi za Nemačku bilo teško moguće da postigne bilo šta.

Tematski skok: prema namerama sporazuma GroKo, Evropa be trebalo da igra pionirsku ulogu u klimtskoj zaštiti. Kako to može da funkcioniše?

Tu Evropa mora da bude antipod Americi u kojoj je zaštita klime značajno oslabljena. Zbog toga je dobro da se koalicija složila oko ciljeva i želja da nastavi sa upotrebom sistema trgovine sa emisijama CO2. Smatram da je to dobar put i da moramo nastaviti da ga konsekventno sledimo. Tako ste, suprotno trendu u SAD, automatski u pionirskoj ulozi.

Poslednje pitanje: koliko stvarno koalicioni sporazum vredi? Je li on primarno upućen članovima SPD koji tek treba da odobre GroKo, ili možemo pretpostaviti da će nova koalicija zaista sprovesti dogovorene mere?

Uveren sam da će mere bti primenjene. To je ugovor kojeg bi obe strane trebalo čvrsto da se drže. Ono što me iznenađuje su mnogi konfliktni ciljevi sadržani u ovom sporazumu. Na primer, EU budžet: pre svega, želite ga sa evropskom dodatnom vrednošću. Stotinak stranica dalje, kaže se da poljoprivredna plaćanja treba da ostanu. Međutim, poljoprivredna plaćanja su najveći trošak u EU budžetu i ne pokazuju nijednu evropsku dodatnu vrednost. Izgleda da je svako udovoljio svojim partikularnim interesima. Konzistentna sveobuhvatna strategija se ne prepoznaje. No, pretpostavljam da će (sporazum) biti implementiran.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Sutterstock.com