Izbeglička kriza zbog rata u Ukrajini, porast siromaštva među decom, govor mržnje i zaštita ljudskih prava u eri tehnoloških promena glavna su pitanja sa kojima su se evropske države suočavale 2022. godine u oblasti ljudskih prava, pokazuje izveštaj Agencije Evropske unije za osnovna prava (FRA) objavljen 8. juna.
U izveštaju "Osnovna prava 2023" FRA ukazuje da je zbog ruske agresije gotovo osam miliona ljudi napustilo Ukrajinu i pobeglo u evropske zemlje.
Od tog broja, oko četiri miliona je dobilo privremenu zaštitu. Agencija ocenjuje da zemlje EU moraju da budu spremne na trajniju integraciju izbeglica.
FRA podseća da je EU odmah aktivirala direktivu o privremenoj zaštiti, koja ukrajinskim izbeglicama dozvoljava legalan boravak u EU, pristup tržištu rada, stanovima, socijalnoj pomoći, obrazovanju i zdarvstvu.
Međutim, u konkretnoj primeni te direktive postoje razlike među članicama EU, posebno kada je reč o dužini trajanja zaštite izbeglica koje su do rata legalno boravile u Ukrajini, ali su apatridi ili državljani neke treće zemlje.
U izveštaju se kao pozitivan primer navode članice EU u kojima o smeštaju izbeglica brinu centralne vlasti i gde se izbeglice ravnomerno razmeštaju na celoj državnoj teritoriji, ali se ipak ukazuje na opšti problem manjka finansijskih sredstava i ograničene smeštajne kapacitete.
Prema izveštaju, mnoge izbeglice rade poslove koji su daleko ispod njihovih kvalifikacija. FRA zahteva i bolja rešenja kada je reč o podučavanju izbeglica jezicima zemalja domaćina i priznavanju njihovih diploma.
Uz podsećanje da su ubedljivo najveći deo izbegličke populacije žene, da mnoge brinu o deci i starijim osobama, FRA naglašava da sve odredbe koje se odnose na uživanje specifičnih prava i benefita moraju biti rodno osetljive i skrojene po meri.
FRA navodi da je potrebno omogućiti finansijski pristupačan i pogodan smeštaj, ponuditi poslove koji odgovaraju veštinama i kvalifikacijama, decu integrisati u redvone škole i dečje vrtiće, i obezbediti individualnu podršku ženama koje su doživele seksualno nasilje i eksploataciju.
U vezi sa izbegličkom krizom zabeležni su i slučajevi seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, trgovine ljudima, ksenofobnih dezinformacija i govora mržnje prema manjinama i marginalizovanim, posebno ranjivim grupama, grupama, kao što su Romi, navodi se u izveštaju.
FRA kao jedno od ključnih pitanja u oblasti osnovnih prava 2022. godine navodi i rastuće siromaštvo među decom.
Zbog pandemije korona virusa i zatim i visoke inflacije, kako se precizira, jedno od četvoro dece našlo se u opasnosti od siromaštva.
Agencija poziva Evropsku uniju i nacionalne vlade da iskoriste budžetska sredstva kako bi ublažili siromaštvo među decom, posebno kada je reč o siromašnijim i ranjivim dmaćinstvima, kao što su samohrani roditelji, Romi i migranti.
Jedna od ključnih problema prisutan u 2022. godini bili su, prema izveštaju, zločini iz mržnje i jezik mržnje, posebno onlajn, koje je delom takođe potpirivala ruska agresija na UKrajinu.
Napominjući da samo polovina država EU ima nacionalne akcione planove za suzbijanje rasizma, FRA poziva sve države usvoje takve planove i preduzmu konkretne mere protiv rasizma na lokalnom i regionalnom planu.
Prema oceni FRA, veća zaštita osnovnih prava potrebna je i u svetlu sve većeg prisustva veštačke inteligencije i digitalnih usluga.
U izveštaju se konkretno navodi da su predmet burnih diskusija i 2022. bile etičke dileme koje nameću veštačka inteligencija, prikupljanje i obrada ličnih podataka, tehnologije za biometrijsku identifikacija ili upotreba elektronskih dokaza u krivičnim istragama.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
