Agrosolarne elektrane pomažu da se zemljoradnja i stočarstvo prilagođe klimatskim promenama tako što snižavaju temperature na poljoprivrednim zasadima, stvaraju mikroklimu i doprinose očuvanju zaliha vode u zemljištu, rečeno je na konferenciji Dani sunca u Bolu, na Braču.
Agrosolari bi zbog tih svojstava i zbog sve izraženijih klimatskih promena mogli i u Hrvatskoj da postanu budućnost na poljoprivrednim zemljištima najugroženijih područja, rekli su učesnici panela Agrosunčane elektrane za poljoprivrednu i energetsku proizvodnju.
Naime, kad se solarni paneli postave iznad poljoprivrednog zemljišta, oni ga delimično, odnosno kontrolisano zasenjuju i na taj način smanjuju temperaturu mikroklimata, prenela je agencija Hina.
Upravo agrosolarstvo poboljšava poljoprivredne produktivnosti i smanjuje rizik od elementarnih nepogoda za poljoprivredne kulture, rekli su učesnici skupa na Braču.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zagrebu Marko Karoglan podsetio je da su agrosolarne elektrane kao ideja nastale upravo zbog najnovijih klimatskih promena.
"Prvo i osnovno, kvaliteta zemljišta nema nikakve veze s agrosolarima jer su oni u službi poljoprivredne kulture bez obzira gde se ona nalazi, odnosno na kojem zemljištu. No nije nebitno je li to područje i klimatski ugroženo", rekao je Karoglan.
On je naveo da je to u Hrvatskoj najviše slučaj sa južnom i srednjom dalmacijom, gde postoji i najveća potreba za agrosolarnim elektranama, ali da to važi i za Dalmatinsku zagoru, Istru i Slavoniju.
Na najugroženijim područjima, agrosolari se, prema njegovim rečima, nameću kao potencijalno rešenje ili kao jedan perspektivni agrotehnički zahvat.
Upozorava kako nema logike da se kvaliteta zemljišta vezuje uz agrosolare jer se uz njih jedino treba vezati potreba poljoprivredne kulture i područje na kojem se kultura nalazi.
Na konferenciji Dani sunca svoju je prezentaciju imao i šef razvoja tehnologija EnergoVizija Mislav Kontek, koji je pojasnio da agrosolarne elektrane predstavljaju agrotehničku meru kojom se prvenstveno osigurava proizvodnja hrane adaptacijom na klimatske promene i diverzifikacijom prihoda poljoprivrednika.
Kontek je rekao da se pažljivim uvođenjem agrosolarnih instalacija na poljoprivredna zemljišta regulišu temperaturni uslovi, smanjuje intenzivna evaporacija, održava sadržaj vode u tlu te ublažava negativan utjiaj vremenskih nepogoda i klimatskih promena.
"U najosetljivijim fenofazama one štite kulturu od grada i mraza, dok kroz vegetacijski period održavaju povoljnije mikroklimatske uslove, te pomažu kod formiranja i dozrevanja plodova", naglasio je.
"Ono što korišćenje agrosolarnih elektrana također omogućava je ublažavanje osetljivosti poljoprivrednog dobra na tržišne poremećaje i nestabilnosti cena efikasnijim korišćenjem površine te proširivanjem delatnosti na prodaju proizvedene energije, ili putem korištenja proizvedene energije u preradi i skladištenju", rekao je Kontek.
Pokrovitelji konferencije Dani sunca na Braču bili su Evropska komisija, hrvatska vlada i nekoliko ministarstava, SolarPower Europe, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: © Wien Energie / Merlin Bartolomäus
