Novi godišnji izveštaj Evropske komisije za Srbiju obeležilo je nazadovanje zbog neusaglašavanja Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. Da, to je vest jer se Evropska komisija do sada uvek dovijala da prikaže bar nekakav napredak, makar bio "vrlo ograničen". Stagnacija i nazadovanje su nepoželjni termini u politici proširenja, ali odražavaju poražavajuću stvarnost. Domaća javnost je već bila pripremljena na ovu ocenu i čini se da je vlastima Srbije ona prihvatljiva, samo dok skreće temu sa sporih i neubedljivih reformi u oblasti vladavine prava. U toj oblasti se mahom ocene i preporuke ponavljaju, ali sada sa dodatnim naglaskom.

Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP)

Od 2015. godine, od kada Evropska komisija kvantifikuje svoje ocene, ukupan nivo spremnosti za članstvo Srbije tek je neznatno porastao, a od 2020. godine stoji u mestu – na sredini puta. U poglavljima 23 i 24, koji pokrivaju pravosuđe i osnovna prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, Srbija je dostigla tek izvesni nivo pripremljenosti za članstvo. To je ocena 2 od 5. Ako tome dodamo i činjenicu da ne samo Crna Gora, koja je najdalje otišla u procesu pregovora, već i Severna Makedonija i Albanija, koje su tek otvorile pristupne pregovore, imaju viši nivo pripremljenosti u ovim oblastima nego Srbija, slika je još kritičnija. Mimo Bosne i Hercegovine, Srbija je protekle godine najmanje napredovala u procesu integracija, ako se gledaju prosečne ocene napretka po svim merljivim poglavljima. Ni u jednoj oblasti nije ostvarila dobar napredak, u tri poglavlja nije uopšte napredovala, u jednom je nazadovala. U odnosu na druge zemlje regiona, Srbija je najbolje pripremljena jedino u poglavljima 2 (Sloboda kretanja radnika) i 14 (Transportna politika), a najmanje je napredovala u oblasti javnih nabavki (poglavlje 5) i jedina je nazadovala u poglavlju 31 (Spoljna bezbednosna i odbrambena politika).

Pored nalaza u pojedinim oblastima, Evropska komisija se naročito osvrće na nešto što bi inače trebalo da bude neupitno - iskazivanje strateškog opredeljenja Srbije ka evropskim integracijama. Ono se, međutim, sve više dovodi u pitanje. To je jasno iz izjava pojedinih srpskih zvaničnika, videlo se i tokom izborne kampanje, a čak i kada se predstavnici vlasti kunu u evropski put Srbije, nema dela koje takve reči potkrepljuju.

Nezadovoljavajući tempo reformi, rezultati koji se još ne vide u ključnim oblastima, nedostatak političke volje praćen nedovoljnim osobljem koje se često menja, sve to je daleko važniji pokazatelj i podloga za ono što se najjasnije vidi u spoljnoj politici Srbije –postupanje suprotno cilju učlanjenja u Evropsku uniju. Da podsetim, to je jedan od najviših nacionalnih interesa definisanih u Strategiji nacionalne bezbednosti iz 2019. godine.

Iako Poglavlje 31 ne bi trebalo da utiče na dinamiku pristupnih pregovora – takvu težinu imaju samo poglavlja 23, 24 i 35 – u ovoj geopolitičkoj situaciji ono se tumači kao ključno za iskazivanje strateškog opredeljenja zemlje. Ne može se očekivati da će države članice EU, koje donose konačnu odluku o otvaranju novih klastera, izaći u susret Srbiji, koja ne može da se pohvali dobrim rezultatima ni u drugim oblastima.

Funkcionisanje demokratskih institucija ključno je za dalje korake, a Srbija uprkos jasnoj pobedi vladajuće partije na izborima u aprilu može sebi da priušti da i dalje nema vladu. Velika pažnja u izveštaju Evropske komisije posvećuje se radu parlamenta. Povratak opozicije u skupštinske klupe je posebno podvučen kao prilika da se bezrezervno unapredi efikasnost, samostalnost i transparentnost parlamenta kako bi se osigurao mehanizam kočnica i ravnoteža. Mi u civilnom društvu strepimo od ponovnog posezanja za oprobanim mehanizmima obesmišljavanja skupštinskog rada.

Evropska komisija ukazuje i na "vedeizaciju" državne uprave, koju Vlada Srbije uporno produbljuje iako se zakonom obavezala da će iskoreniti ovu lošu praksu. Ukazuje i na slabosti nezavisnih institucija – nema dovoljno poverenja u nezavisnost Agencije za borbu protiv korupcije i REM, a ponavlja se praksa višemesečnog kašnjenja u izboru čelnika ovih institucija. Prethodno se kasnilo po pola godine sa izborom novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i nove/stare Poverenice za ravnopravnost. Ovaj put u pitanju je Zaštitnik građana, kome je u julu istekao mandat, a proces izbora još nije ni počeo.

U pogledu ustavnih izmena u oblasti pravosuđa, prenose se glavni nalazi Venecijanske komisije i prati dalji rad na izradi seta pravosudnih zakona, bez čijeg usvajanja i dosledne primene neće biti krajnjih rezultata. Šteta je što se Evropska komisija ne osvrće i na kritike Venecijanske komisije na izradu Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi neposredno pred referendum, što nije u skladu sa evropskim standardima.

Jako loše stojimo sa slobodom medija i tako je u čitavom regionu. Izveštaj vrlo jasno povezuje probleme u ovoj oblasti sa slabostima izbornog procesa. Očigledna dominacija vladajuće partije i njenog predsednika u medijima stvorila je nejednake uslove za učesnike izbora, "ograničavajući priliku biračima da donesu potpuno informisanu odluku". Značaj medija uvećan je potrebom za borbom protiv dezinformacija u kontekstu rata u Ukrajini i ruskog uticaja u Srbiji.

Izveštaj višestruko uvažava ulogu civilnog društva u procesu integracija. Evropska komisija preuzima neke od naših ocena i preporuka, kritikuje kampanje blaćenja protiv pojedinaca i kritičkih organizacija, traži veće učešće civilnog društva u procesu izrade akata, te hvali napore organizacija koje uslugama podrške i pomoći građanima zamenjuju državu.

U poglavlju 24 borba protiv organizovanog kriminala i dalje pokazuje ograničeni napredak. Apsolutno ništa nije urađeno da se eliminiše posredujuća uloga službi bezbednosti u krivičnim istragama, na šta godinama apelujemo. Pozitivno je ocenjeno učešće srpske policije u okviru evropskih mehanizama saradnje, mada i dalje nije jasno zašto u nekim regionalnim projektima izgradnje kapaciteta za vladavinu prava Srbija odbija da učestvuje. U ovom poglavlju vizna politika je posebno naglašena kao kritična oblast i od Srbije se zahteva da što pre uskladi svoj spisak trećih zemalja za koje važi bezvizni režim sa spiskom EU. I ovaj nesklad ishodi iz specifičnosti spoljne politike Srbije, a može da ugrozi unutrašnju bezbednost država članica EU, što dalje može dovesti u pitanje režim vizne liberalizacije koji uživaju građani Srbije.

Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Medija centar Beograd