Evropska unija formalno je 19. jula otvorila pregovore o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom, objavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
"Ovo je istorijski trenutak", rekla je predsednica EK.
"To je ono na šta su vaši građani čekali toliko dugo. To je ono što zaslužuju", dodala je ona.
Fon der Lajen je rekla da su Severna Makedonija i Albanija pokazale trajnu posvećenost vrednostima EU, da su pokazale otpornost i veru u pristupni proces, ojačale vladavinu prava i borbu protiv korupcije, da imaju slobodne medije i energično civilno društvo.
Predsednica Komisije je obraćajući se premijerima Češke, predsedavajuće EU, Severne Makedonije i Albanije, rekla i da su dve zemlje sprovele bezbroj reformi i modernizovale ekonomije.
"Napravili ste sve te promene ne samo zato što su bile neophodne na vašem putu ka EU, već pre svega zato što su dobre za vaše zemlje. I one su već donele bolji kvalitet života ljudi", rekla je Fon der Lajen.
Severna Makedonija je kandidat za članstvo u EU od 2005. godine a Albanija od 2014. godine.
"Ovo nije početak kraja već kraj početka", izjavio je albanski premijer Edi Rama parafrazirajući britanskog vođu Vilijama Čerčila da podseti na brojne teškoće koje dve zemlje kandidati treba da prevaziđu.
Evropska dvadesetsedmorica odobrila je 18. jula otvaranje pregovora, dan pošto je potpisan protokol između Skoplja i Sofije čime su uklonjenje poslednje prepreke.
Bugarska je blokirala početak pregovora zbog istorijskih i kulturnih sporova sa Severnom Makedonijom. Stav Bugarske je takođe sprečavao početak pregovora sa Albanijom čiji je evropski put Brisel povezao sa Skopljem.
Edi Rama je to nazvao "apsurdnom situacijom". On je pozdravio napore Francuske i predsednika Emanuela Makrona tokom polugodišnjeg predsedavanja Savetu EU da se formulliše kompromis prihvatljiv za Skopje i za Sofiju.
Radi se o "novom početku" za region Zapadnog Balkana i on će biti "sinonim prosperiteta i napretka", rekao je makedonski premijer Dimitar Kovačevski u dugom obraćanju na makedonskom, a zatim na engleskom.
Sporazumom sa Bugarskom, između ostalog, biće omogućeno da makedonski postane jedan od zvaničnih jezika EU.
Pregovori za ulazak u EU će biti dugi a članstvo moraju da ratifikuju 27 članica Unije.
Još dve zemlje Zapadnog Balkana vode pregovore o pristupanju EU, Srbija od 2014. i Crna Gora od 2012.
Treći kandidat za članstvo, Turska, pregovara od 1999, ali su pregovori "na mrtvoj tački" od 2019. godine zbog autokratskog ponašanja predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i diplomatskih sporova sa Grčkom i drugim zemljama članicama.
Pristupni proces reformisan je 2019. godine i predviđa "reverzibilnost" i pauziranje, odnosno suspenziju pregovora u slučaju problema sa zemljom kandidatom.
EU je predložila formiranje Evropske političke zajednice da prihvati zemlje kandidate i zemlje iz susedstva da bi se razmatrala zajednička pitanja. Prvi sastanak zajednice bi trebalo da bude održan 6. i 7. oktobra u Pragu, rekli su diplomatski izvori.
Kovačevski: Cilj je da do kraja 2030. Skoplje bude spremno za članstvo u EU
Premijer Severne Makedonije izjavio je na prvoj međuvladinoj konferenciji sa EU da je cilj njegove zemlje da u potpunosti bude spremna da preuzme obaveze članstva do kraja 2030. godine.
Na početku obraćanja on je istakao da mu je izuzetna čast što ima priliku da govori na svom maternjem makedonskom jeziku na dugoočekivanoj i zasluženoj međuvladinoj konferenciji, kojom Severna Makedonija otvara pregovore sa EU.
Istakao je da su vlasti Severne Makedonije svesne da će trajanje pregovora zavisiti pre svega od sprovođenja neophodnih reformi, kao i od sposobnosti EU da podrži i produbi sopstveni razvoj, garantujući svoj kapacitet za integraciju novih članica.
"U tom smislu, intenzivnim i predanim radom, Severna Makedonija ima za cilj da bude u potpunosti spremna da preuzme obaveze članstva u EU do kraja 2030. kako bi postala članica EU do početka sledećeg budžetskog perioda EU", rekao je Kovačevski.
Istakao je da Skoplje predano radi na prevazilaženju izazova i unapređenju odnosa sa susedima kroz primenu Prespanskog sporazuma sa Grčkom i Sporazuma o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom.
"Evropska budućnost uz bezuslovno poštovanje dostojanstva i posebnosti makedonskog naroda i njegovih jezičkih, identitetskih, istorijskih i kulturnih posebnosti. Drago mi je da se o ovim pitanjima, kao i o bilateralnim pitanjima koja nisu direktno vezana za pravo EU i Kopenhaške kriterijume za članstvo, neće razgovarati tokom pregovora, što je nedvosmisleno potvrdila predsednica EK u Sobranju Severne Makedonije", rekao je Kovačevski.
Dodao je da je ponosan što će makedonski jezik biti jezik na kome će se voditi proces pristupnih pregovora, uključujući i zaključivanje Sporazuma o pristupanju Severne Makedonije EU.
"Sa nestrpljenjem čekamo dan kada će, sa punopravnim članstvom Severne Makedonije u EU, makedonski jezik biti jedan od zvaničnih jezika EU, jednak sa sva ostala 24 zvanična jezika EU", istakao je Kovačevski.
Tom prvom međuvladinom konferencijom, Severna Makedonija počinje poslednju fazu svog dugog puta ka punopravnom članstvu u EU, rekao je Kovačevski. "Današnji dan je istorijski za nas, dugo očekivan i zaslužen", istakao je.
Napomenuo je da se međuvladinom konferencijim praktično operacionalizuje odluka Saveta EU iz marta 2020. godine (što je do sada onemogućavao bugarski veto).
"Nakon 17 godina, pravimo ključni korak na putu ka ostvarenju svog višedecenijskog, generacijskog sna. Put do Brisela bio je dug. Severna Makedonija je formalno podnela zahtev za punopravno članstvo 2004. a status kandidata dobila 2005. godine. Evropska komisija je dala prvu preporuku za početak pregovora 2009. godine, a Savet EU je potvrdio jednoglasnom odlukom u martu 2020", rekao je Kovačevski.
Otvarajući međuvladinu konferenciju, Jan Lipavski, ministar spoljnih poslova Češke rekao je da će pristupni pregovori koji počinju sa Severnom Makedonijom biti rigorozni i zahtevni.
Kako je rekao, sledeća međuvladina konferencija biće održana bez odlaganja i drugih političkih uslova nakon što Severna Makedonija sprovede ustavne promene i u Ustav uključi Bugare i o tome obavesti Brisel.
Šef evropske diplomatije Žozep Borel je Makdoncima poručio da na putu ka EU neće izgubiti svoj identitet.
"Niko ga nije izgubio. Vaš identitet će ostati i biti uvećan drugim identitetima, koji nisu alternativni već komplementarni. Zato smo danas ovde. Potrebni ste nam, Severna Makedonija nam je potrebna da upotpuni naš složeni identitet. Potrebni smo jedni drugima jer smo zajedno jači", rekao je Borel.
Evrokomesar za proširenje Oliver Varheji je rekao da je Evropska komsija spremna da počne proces skrininga za Severnu Makedoniju.
Nakon današnje međuvladine konferencije, prema najavama, počeće proces skrininga koji će trajati godinu i po.
Nakon završetka skrininga, planirana je druga međuvladina konferencija.
Izvor: Beta/EURACTIV.rs
Foto: Beta/AP
