Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je u Strugi da NATO i Evropska unija, kao međunarodne organizacije zasnovane na zajedničkim vrednostima, moraju da pokažu solidarnost sa regionom Zapadnog Balkana.
Milanović je 16. juna na Prespa forumu za dijalog ocenio da je demokratski i prosperitetan Zapadni Balkan moguć ako region u potpunosti postane deo EU.
"Zapadnobalkanske zemlje su ostale neapsorbovane. Treba da budu apsorbovane u EU. Ovo se premnogo odužilo, ovo je ponižavajuće dug proces, proces za koji niko ko je razuman, niko ko ima dobre namere, ne može da obezbedi objašnjenje", rekao je Mlanović, koji je svoje izlaganje počeo latinskom poslovicom "Kartagena mora biti uništena", praveći paralelu sa Zapadnom Balkanom.
Crnogorski predsednik Jakov Milatović je u svom obraćanju rekao da proces pristupanja EU, pored tehničke komponente, treba da ima više političkog fokusa, i kao primer naveo nedavnu odluku o viznoj liberalizaciji za Kosovo.
On je dodao da Crna Gora u budućnosti može biti uspešna priča za proširenje EU i pokazati se kao pravi primer, a ne samo odraz debate, da je budućnost regiona u EU i da je sadašnje okolnosti treba iskoristiti za postizanje tog cilja.
Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski je rekao da je rat u Ukrajini vratio fokus na geopolitiku i da je geopolitički način razmišljanja postao dominantan u EU po pitanju proširenja, saopštila je pres služba vlade u Skoplju.
Ako je rat u Ukrajini povod da EU vrati svoj interes za proširenje na region Zapadnog Balkana, onda se, prema rečima predsednika Pendarovskog, sasvim prirodno nameće pitanje: "Šta će biti kada se rat u Ukrajini završi?"
"Hoćemo li se vratiti uobičajenom, što znači manje pažnje prema Zapadnom Balkanu kao regionu i to ne samo u smislu proširenja", pitao je predsednik Severne Makedonije na sesiji Prespa foruma pod nazivom "Mir i demokratija protiv rata i autokratije".
Pendarovski je istakao da proces pristupanja EU vodi demokratskom razvoju Zapadnog Balkana i da bez nadzora EU može doći do nazadovanja, ali da dugo čekanje na članstvo u EU vodi i traženju novih alternativa i pada podrške članstvu u EU.
Predsednik Albanije Bajram Begaj je ocenio da sukobi na Balkanu mogu da budu naučene lekcije i da region ima mnogo toga da ponudi i pruži ruku svojim susedima i saveznicima.
Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević ocenila je 15. juna, prvog dana Prespa foruma, da je tunel do Evropske unije veoma dugačak i da se ne nazire njegov kraj.
"Kada smo pokušavali da objasnimo državama članicama EU da će proširenje poboljšati pitanje reformskog zamora u regionu, koje postoji u svakoj zemlji kandidatu, zato što je to veoma hitno, niko nas nije slušao. I sada koristimo onaj momentum koji je neko drugi stvorio, posle 20, pa čak i 23 godine integracionog procesa celog Zapadnog Balkana. Čudna je to situacija", rekla je Mišćević na sesiji "Proširenje EU u promenljivoj geopolitičkoj dinamici".
"Mi smo izuzeti kao društvo i kao institucije i istovremeno i kod nas je bilo mnogo unutrašnjih bitaka i problema. Ali ne treba zaboraviti da je vladavina prava primarni preduslov svakog odnosa i da je zaista teško da se to duboko uspostavi i ukoreni kao jaka institucija", rekla je Miščević, ocenivši da je "tunel ka Uniji mnogo dugačak i i da se kraj tog tunela, nažalost, ne vidi".
Ministar za evropska pitanja Severne Makdonije Bojan Maričić je istakao da je potrebna je jasna vizija EU prema zemljama Zapadnog Balkana i da nema vremena za odlaganje procesa proširenja, s obzirom na nove geopolitičke okolnosti u Evropi, kao što je ruska invazija na Ukrajinu.
"Ruska invazija na Ukrajinu odložila je proces proširenja EU. Moramo da funkcionišemo na način da pronađemo prave ljude, procenimo prave potrebe za stvaranjem strateških pozicija i vidimo kako će EU pomoći Zapadnom Balkanu da razjasni procese koji će nas približiti EU, a ovo nam je potrebno sada, a ne kasnije", rekao je Maričić.
Maričić je rekao da je Severna Makedonija najeevropskiji orijentisana, ali da je evroentuzijazam među građanima pao sa 80% na 65% što je vlasti nateralo da razmisle šta da rade da promene taj broj.
Crnogorski predsednik Milatović je u intervjuu agenciji MIA, na marginama skupa, rekao da Crna Gora snažno podržava dijalog Beograda i Prištine i da je spremna da pomogne ako se od nje zatraži pomoć, i ocenio da je "potpuna normalizacija odnosa Srbije i Kosova osnova jednog stabilnog i prosperitetnog Zapadnog Balkana".
Milatović je rekao da misli da je inicijativa "Otvoreni Balkan" dobra stvar i za Crnu Goru i Zapadni Balkan i da može da bude dobar zamajac za evropske integracije.
"Smatram da je ovo organski proizašlo iz regiona Zapadnog Balkana, ako ga stavimo u fokus našeg evropskog puta, može biti i dobar zamajac. Naravno, o ovom pitanju za Crnu Goru će odlučivati nova vlada i novi sastav Skupštine Crne Gore, ali apriori, ako kao društvo stavimo 'Otvoreni Balkan' u funkciju naših evropskih integracija, mislim da je dobra stvar za Crnu Goru i Zapadni Balkan", rekao je Milatović.
Treći Prespa forum za dijalog održan je je 15. i 16. juna, na petu godišnjicu potpisivanja Prespanskog sporazuma, uz učešće više predsednika, premijera i ministara iz regiona i Evrope, kao i predstavnika međunarodnih i građanskih organizacija.
Izvor: Beta
Foto: Prespa forum za dijalog
