Ambasadori 27 zemalja članica EU odobrili su 20. juna novi "znatan" paket sankcija protiv Rusije zbog rata protiv Ukrajine, koji će prvi put pogoditi ruski gasni sektor.
"Ovaj paket sankcija predviđa nove ciljane mere i jača uticaj postojećih sankcija zatvarajući moguće rupe u zakonu", saopštilo je belgijsko predsedavanje Savetu EU na mreži Iks.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pozdravila postizanje dogovora koji će "dodatno sprečiti pristup Rusije ključnim tehnologijama".
"Njime će se Rusija takođe lišiti dodatnih prihoda u sektoru energetike", napisala je Fon der Lajen na mreži Iks.
Među merama u novom 14. paketu sankcija je zabrana pretovara tečnog prirodnog gasa (LNG) u EU, prema dokumentu sa sankcijama u koji je agencija Frans pres imala uvid.
Cilj je da se oteža izvoz ruskog gasa iz Arktika, posebnim brodovima ledolomcima koji isporučuju tečni prirodni gas do evropskih luka, a on se zatim pretovaruje klasičnim brodovima ka azijskom tržištu.
Novim sankcijama se ne smanjuje obim prirodnog gasa isporučenog EU koje su i dalje vrlo zavisne od tih ruskih isporuka, piše Frans pres.
Nove mere takođe ciljaju da se ograniči pribegavanje takozvanim "fantomskim" teretnim brodovima da se zaobuđu sankcije EU o izvozu ruske nafte.
Iako je ruski LNG činio samo pet odsto potrošnje gasa u EU 2023. godine, on je obezbedio oko osam milijardi evra profita za Kremlj, a današnji dogovor će verovatno pogoditi samo oko četvrtinu toga, jer ne zabranjuje direktan uvoz u EU, piše Politiko.
Sankcije takođe ciljaju sistem koji obezbeđuje finansijske transakcije, SPFS koji je Rusija uspostavila posle isključenja iz međunarodnog finansijskog sistema Svift.
Ovaj paket sankcija, 14. od početka ruske invazije Ukrajini u februaru 2022. godine, bio je tema intenzivnih pregovora nedeljama, zbog uzdržanosti nekih zemalja članica, pre svega Mađarske i Nemačke.
Da bi poboljšala efikasnost prethodnih sankcija i sprečila da one budu zaobiđene Evropska komisija je predložila da se pojača obaveza evropskih kompanija da prate robu s kojom trguju da spreče da se na kraju ne nađe u Rusiji preko firmi trećih zemalja.
EU od 2022. godine nastoji da ograniči mogućnost Rusije da dođe do proizvoda za civilnu upotrebu, kao što su mikroprocesori, ali koji se takođe koriste za proizvodnju oružja.
Više zemalja suseda Rusije su pod sumnjom da služe kao platforme za reeksport zapadnih proizvoda ka Rusiji.
Ali Nemačka, glavna zemlja izvoznica u Evropi smatra da su te mere suviše obavezujuće, prenose diplomate. Berlin je na kraju prihvatio kompromis koji je belgijsko predsedništvo predložilo sinoć, i koji je odobren jutros.
Izvor: Beta, Dnevni evropski servis
Foto: European Commission
