Atina će, zbog užasnih žega i manjka vode sa kojima se suočava već godinama, staviti u funkciju gotovo dve hiljade godina star rimski akvadukt iz vremena cara Hadrijana, saopštilo je gradsko preduzeće za vodosnabdevanje EYDAP.
Akvadukt iz drugog veka nove ere, koji se smatra remek-delom rimskog graditeljstva, proteže se oko 23 kilometra od podnožja planine Parnita, u Atici, do severnog atinskog predgrađa Varibobi i završava u centru grada, u četvrti Kolonaki.
U rimsko doba bio je od vitalnog značaja za snabdevanje grada vodom, piše grčki dnevnik Katimerini.
Prema pisanju lista biće reaktiviran da bi snabdevao tehničkom vodom za navodnjavanje parkova i bašti i za druge potrebe, čime će se štedeti važni resursi pijaće vode.
Projekat treba da "osnaži kulturu čuvanja vode", rekla je direktorka EYDAP Katarina Dimitru državnoj televiziji ERT, dodajući da je voda sa planina koja još teče kroz akvadukt potpuno beskorisno oticala u more.
Pilot projekat upotrebe drevnog akvadukta počeo je već u severnom atinskom predgrađu Halandri, gde voda iz njega služi za navodnjavanje parkova, školskih bašti i javnih površina. Plan je da se to sada proširi i na druge gradske opštine, koje će same odlučivati o nameni vode.
Za to će biti potrebni ogromni napori kako bi se napravila vodovodna infrastruktura koja će vodu iz akvadukta voditi do korisnika.
Projekat se od faze planiranja, 2018. godine, finansira iz fondova Evropske unije i predstavlja ujedno i praktični, i simboličan odgovor na savremene probleme sa nestašicom vode. "Atinjani moraju da počnu da vide vodu za piće kao dragocen resurs", rekla je Dimitru.
EU je uz pomoć grčkog ministarstva kulture plan oživljavanja akvadukta svrstala u svoj projekat "WaterWiseEU", kojim se u situaciji sve većeg opterećenja vodosnabdevanja u Evropi bori za očuvanje vodnih resursa i njihovo efikasno i održivo korišćenje.
Agencija dpa piše da prastari akvadukt treba da donese i osveženje u vremenu kada se Atina suočava sa rekordnim temperaturama. Prošlog leta, temperatura je u Atini danima bila daleko iznad 40 stepeni, a ni noću se nije spuštala na manje od 30 stepeni.
Hadrjanov akvadukt uglavnom protiče ispod zemlje i dobro je očuvan. Na brojnim mestima i dalje na površini postoje bunari na kojima su ljudi mogli da se posluže vodom iz tog ogromnog rezervoara.
Hadrijanov akvadukt ujedno, pored vode sa planine Parnita, usput prikuplja i podzemne vode, a jedan od efekata je i njegovo povoljno delovanje na leti užareno tlo u Atini.
Izgradnju je naložio rimski car Hadrijan (76. - 138. godine nove ere), koji je bio veliki ljubitelj Atine i u tom gradu ostavio brojne građevine koje i danas izazivaju divljenje. Akvadukt je završen nedugo posle Hadrijanove smrti.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: In Time News
