Najveći izazov za Srbiju u procesu evropskih integracija kada je u pitanju životna sredina jeste prečišćavanje otpadnih voda. Za regulisanje upravljanja otpadnim vodama po evropskim standardima Srbiji će biti potrebno više od 20 godina i oko šest milijardi evra.
Eksperti u Švedskoj agenciji za zaštitu životne sredine, koja pomaže Srbiji u pristupnim pregovorima sa EU u toj oblasti, u razgovoru sa srpskim novinarima istakli su da Beograd mora da napravi dobar plan za sprovođenje direktive EU o tretiranju urbanih otpadnih voda i da Evropskoj komisiji predstavi koliko godina će joj za to trebati, koliko će koštati i kako će to platiti.
"Direktiva o urbanim otpadnim vodama je najskuplja i najkomplikovanija direktiva koju Srbija treba da sprovede. Procenjuje se da će joj biti potrebno oko šest milijardi evra i nije moguće da to sama uradi", izjavila je Sesilija Stafsing, zadužena za međunarodne projekte u toj agenciji.
Stafsing je rekla da bi Srbija mogla da ispuni tu direktivu 2042. godine, ali da je ta procena napravljena na osnovu pretpostavke da postane članica EU 2025. Pošto se to neće desiti, verovatno će joj biti potrebno više vremena.
"Čista voda i čista životna sredina koštaju. Ljudima treba objasniti zašto to košta i zašto treba platiti", rekla je Stafsing.
Švedska agencija za zaštitu životne sredine u Srbiji sprovodi Projekat pristupanja u oblasti zaštite životne sredine (ENVAP), koji finansira Švedska agencija međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Prošle godine je počela četvrta faza tog projekta i trajaće do 2026, sa ciljem implementacije evropskih politika i dostizanja ciljeva Evropskog zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan.
Vlada Švedske, koja je najveći bilateralni donator u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji, takođe je preko agencije SIDA podržala projekat Podrška razvoju infrastrukture u oblasti zaštite živtne sredine (PEID) s fokusom na otpadne vode u Nišu i Čačku, sa ciljem da se spreči ispuštanje oko 40 miliona tona kanalizacije u reke.
Novinari iz Srbije, koji su u okviru projekta "Puls Evrope – medijske posete EU" boravili u Švedskoj, imali su priliku da posete fabriku za prečišćavanje otpadnih voda Henriksdal u Stokholmu, koja radi već 80 godina.
To je prva fabrika za otpadne vode na svetu koja je napravljena u steni i danas se više od 90% postrojenja nalazi ispod površine zemlje. Takav način gradnje bio je isplativiji, a ima i manji uticaj buke i mirisa na okruženje.
Fabrika pokriva 1,2 miliona stanovnika Stokholma, a u toku je rekonstrukcija i dogradnja postrojenja kako bi podmirila potrebe rastućeg stanovništva i ispunila ciljeve koje postavlja EU.
Otpadne vode u ovoj fabrici prolaze kroz mehaničke, hemijske i biološke procese uz primenu savremene tehnologije prerade pomoću membranskih bioreaktora.
Prečišćena voda se vraća u Baltičko more, a od izdvojenog mulja se pravi biogas, koji se zatim koristi za proizvodnju struje u samoj fabrici, ali i za proizvodnju biometana za vozila.
Tako pored osnovne funkcije sprečavanja zagađenja vode i životne sredine, ova fabika ima važnu ulogu i u smanjenju upotrebe fosilnih goriva i emisije ugljen-dioksida.
Jonas Tolf, šef odeljenja za energiju i klimu u gradskoj upravi Stokholma, izjavio je novinarima u Srbiji da se javni prevoz u švedskoj prestonici već 10 godina odvija bez fosilnih goriva i da polovina vozila ide na biogas, a polovina na biodizel.
Fabrika Henriksdal je, istakao je Tolf, dobar primer zajedničkog poduhvata grada i biznis sektora, da se iz otpada proizvodi biogas i prodaje kompanijama za javni prevoz, ali i za korišćenje u taksi vozilima i privatnim automobilima.
Saobraćaj je najveći izazov za Stokholm kada je u pitanju smanjenje emisija ugljen-dioksida, tako da ulaže velike napore u taj sektor.
Oko 75% građana Stokholma koristi javni prevoz do posla, hibridni i električni automobili čine 50% novih automobila, a na ulicama švedske prestonice sve je više biciklista koji su ravnopravni učesnici u saobraćaju.
"Građani su veoma uključeni u pitanja životne sredine. Klimatski problemi se povećavaju i moramo da smanjimo emisije ugljen-dioksida i građani Stokholma to znaju. Moramo da napravimo biciklističke staze i olakšamo im da više voze bicikle", rekao je Tolf.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Dnevni evropski servis
