The Capitals vam svakog četvrtka donosi nedeljni pregled vesti iz glavnih gradova Evrope u saradnji sa mrežom EURACTIV.
Možete se prijaviti na naš Newsletter ovde.
Izdvajamo:
BRATISLAVA | PRAG
Inflacija pretnja projektima u EU, EK poručila članicama da rade na tome. Rastuće cene građevinskog materijala znače rast budžeta i kašnjenja, što je ugrozilo projekte koje sufinansira EU. Ipak, Evropska komisija izbegava odgovornost i onima koji upravljaju projektima u članicama uvodi obavezu "da se svaki slučaj analizira i odredi najbolji pravac akcije". Programski period 2014-2020. bliži se kraju i članice EU treba da završe projekte do kraja 2023. a ako to ne urade, države će morati da vrate sredstva u budžet EU. Više
///
EU INSTITUCIJE
Evropski parlament zatvara vrata ruskim lobistima. Predstavnicima ruskih kompanija, od kojih mnogi imaju veze sa Kremljom, više neće biti dozvoljeno da uđu u Evropski parlament, proizilazi iz odluke predsednice EP Roberte Mecole. "Ne smemo im dati nikakav prostor da šire svoje propagandu i lažne, toksične narative o invaziji na Ukrajinu", napisala je Mecola na Tviteru. Odluka se odnosi na sve koji rade za kompanije sa sedištem u Rusiji, ako su pod sankcijama EU, ili su navedeni u Registru transparentnosti EU, bez obzira na mesto prebivališta, a kontrolu će obavljati obezbeđenje EU na ulazu. Više na engleskom
(Eleonora Vasques | EURACTIV.com)
Partija Zelenskog u ALDE. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obezbedio je još jedan podsticaj svojim težnjama ka EU nakon što je njegova partija dobila zeleno svetlo da bude članica saveza evropskih liberala. Partija Sluga naroda, koju je Zelenski osnovao krajem 2017, postala je punopravna članica Saveza liberala i demokrata za Evropu pošto su to odobrili delegati ALDE na kongresu u Dablinu. Jedan zvaničnik ALDE rekao je "da to nije ništa novo" jer je partija Zelenskog dobila status privremenog pridruženog člana nekoliko dana nakon što je Rusija napala Ukrajinu. Više na engleskom
(By Benjamin Fox | EURACTIV.com)
ZAPADNA EVROPA
BEČ
U Austriji sve glasniji zahtevi da se odustane od "propale reforme vojske". Potvrđeni izveštaji medija da će austrijski državni sekretar za odbranu Diter Kandlhofer podneti ostavku, pojačali su zahteve da se odustane od "propale" reforme vojske koju je on predvodio. "To bi bila idealna prilika za ministarku (odbrane Klaudiju) Taner da sahrani tu nepotrebnu reformu", izjavio je predsednik vojnog sindikata Manfred Hajdinger. On je dodao da se tom reformom ništa neće dobiti, niti će ona neće ojačati austrijsku vojsku. Vojni sindikat je već duže vreme i najglasniji kritičar planirane reforme. Više na engleskom
(Nikolaus J. Kurmayer | EURACTIV.de)
///
BERLIN
Kancelar Šolc odbacio mogućnost nastavka rada nemačkih nuklearnih elektrana. Nemački kancelar Olaf Šolc odlučno je odbacio predlog ministra finansija, liberala Kristijana Lindnera da se poduži rad nuklearnih elektrana, koje treba da budu isključene do kraja ove godine. Nemačka ubrzano pokušava da smanji energetsku zavisnost od Rusije, a Lindner je ocenio da bi nastavak rada nuklearnih centrala mogao da bude rešenje za nagli skok cene energenata. Lindnerov predlog suprotan je ranijem planu da se Nemačka do kraja 2022. u potpunosti odrekne nuklearne energije. Šolc je naglasio da vlada ostaje pri tom planu i odbacio predlog ministra. Više na engleskom
(Oliver Noyan | EURACTIV.de)
///
HAG
Holandija ulaže u preduzetnike u cilju suzbijanja organizovanog kriminala. Holandski preduzetnici će dobiti finansijska sredstva kako bi pomogli u borbi protiv organizovanog kriminala. Kroz novi program Sigurno preduzetništvo, koje će se sprovoditi od 2023. do 2026, ministar za pravdu i bezbednost planira da uloži 10 miliona evra godišnje u Platformu za siguran biznis. "Preduzetnici često brzo vide gde nastaju kriminalne strukture i stoga mogu jasno da ukažu koje su mere potrebne. Samo zajedničkim radom možemo da sprečimo kriminalne mreže da ugroze naše sigurno društvo", rekao je ministar. Više na engleskom
(Sofia Stuart Leeson | EURACTIV.com)
DABLIN
U Irskoj počela probna četvorodnevna radna nedelja. Hiljade radnika u Irskoj radiće četiri dana nedeljno bez umanjenja plate, u okviru međunarodnog probnog sistema rada. Irska se pridružila Velikoj Britaniji, SAD, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu i jedina je članica EU u kojoj će se tokom šest meseci sprovoditi pilot projekat kako bi se istražio uticaj kraće radne sedmice. Radnici koji će učestvovati u toj inicijativi primaće 100% plate za 80% svojih pretohdnih radnih sati, ali uz obavezu da održe 100% produktivnosti. Više
SKANDINAVIJA I BALTIK
HELSINKI
Finski ministar: Ukrajina mora da ima najjaču moguću poziciju za pregovore. Ministar spoljnih poslova Finske Peka Havisto je, govoreći o mogućnosti početka mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine, rekao da Kijev mora da ima "najjaču moguću poziciju". Havisto je posle sastanka sa šefom irske diplomatije Simonom Kovinijem rekao da će Finska nastaviti da pomaže Ukrajinu slanjem "smrtonosnog materijala". Komentarišući izjavu predsednika Francuske da u mirovnim pregovorima treba izbeći poniženje Rusije, Kovini je rekao da to treba tumačiti kao pokušaj da se "osigura da postoji otvoren put za dijalog" koji bi u nekom trenutku mogao dovesti do prekida vatre. "Mislim da imamo obavezu da razmišljamo o tome, ali da u isto vreme ostanemo jasni da je Rusija agresor", rekao je Kovini. Više na engleskom
(Pekka Vanttinen | EURACTIV.com)
///
VILNJUS
Ruska Duma dovodi u pitanje nezavisnost Litvanije. Poslanicima ruske Dume podnet je nacrt zakona kojim se traži povlačenje dekreta kojim je priznata nezavisnost Litvanije. Nacrt je podneo Jevgenij Flodorov, poslanik vladajuće Jedinstvene Rusije, koji je u obrazloženju naveo da je dekret o priznanju nezakonit, "pošto ga je usvojilo neustavno telo" i da je tim dokumentom prekršen ustav. Dekret je usvojen 1991. godine na sastanku Državnog saveta SSSR-a, kojim je predsedavao tadašnji šef države Mihail Gorbačov. Litvanija je nezavisnost proglasila 1990. godine. Više na engleskom
(Giedre Peseckyte | EURACTIV.com)
JUŽNA EVROPA
MADRID
Španija ulaže 7,6 milijardi evra u mobilnost. Španska vlada je izdvojila više od 7,6 milijardi evra iz svog plana za oporavak od pandemije za povećanje direktnih investicija u transport i mobilnost, sektor koji se transformiše u cilju postizanja veće održivosti. Ministarka za saobraćaj i mobilnost Rakel Sančez izjavila je da se proces transformacije ubrzava usled stalnog rasta cena goriva, koje su sad na rekordnom nivou. Njeno ministarstvo je iz evropskih fondova Naredna generacija dobilo 11 milijardi evra koje će iskoristiti za ravoj infrastrukture koja olakšava bezbednu mobilnost. Više na engleskom
(Fernando Heller | EuroEFE.EURACTIV.es)
///
RIM
Borba Italije za više gasa rizikuje "nepovratno zagrevanje". Izgradnja nove infrastrukture za uvoz tečnog prirodnog gasa koja se planira u EU, posebno u Nemačkoj, Italiji, Grčkoj i Holandiji, mogla bi da obezbedi za četvrtinu više gasa nego ranije, dok Italija povećavanjem uvoza i proizvodnje gasa odstupa od svojih klimatskih ciljeva, navodi se u izveštaju istraživačke grupe CAT (Climate Action Tracker). "Odgovori vlade se uglavnom bave kratkoročnim potrebama za snabdevanje energijom i ugrožavaju dugoročne strategije za ublažavanje klimatskih promena", navodi se u analizi. Zajedno sa globalnom žurbom ka gasu, ovo bi moglo "zaključati svet u nepovratno zagrevanje", upozoravaju analitičari. Više na engleskom
(Margherita Montanari | EURACTIV.it)
VIŠEGRADSKA GRUPA
BRATISLAVA
Bugari, Mađari i Slovaci i dalje ne krive Putina za rat u Ukrajini. Gotovo polovina ispitanika u Mađarskoj, Bugarskoj i Slovačkoj i dalje ne vidi Rusiju kao primarno odgovornu stranu za rat u Ukrajini, pokazalo je novo istraživanje Instituta GLOBSEC. Samo 51% Slovaka, 50% Bugara i 48% Mađara pripisuje odgovornost za rat Rusiji. Mnogi u Slovačkoj (28%) i Bugarskoj (26%) krive "Zapad koji je provocirao Rusiju" a u Mađarskoj je takvih 18%. Više
///
VARŠAVA
Moćni lider PiS povlači se iz vlade. Lider partije Pravo i pravda (PiS) Jaroslav Kačinjski uskoro će napustiti poljsku vladu, najavio je vladin portparol Mihal Dvorčik dodajući da će zvanična odluka verovatno biti objavljena za nekoliko dana. Kačinjski, poljski premijer 2006-07, brat blizanac bivšeg predsednika Leha Kačinjskog, postao je 2020. zamenik premijera u vladi Mateuša Moravjeckog. Prema rečima Dvorčika, Kačinjski je kao šef vladinog Odbora za nacionalnu bezbednost i odbranu "bio ključan poslednjih meseci", u vreme migrantske krize na granici sa Belorusijom i rata u Ukrajini. Više na engleskom
(Aleksandra Krzysztoszek | EURACTIV.pl)
BALKAN
SKOPLJE | BRISEL
Kovačevski: Proširenje EU na Zapadni Balkan je bezbednosno pitanje. Skoro potpuno zamiranje procesa proširenja Evropske unije na Zapadnom Balkanu postalo je i bezbednosni problem, zbog sve većeg uticaja trećih zemalja u tom rovitom regionu, ocenio je premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski. Kovačevski je u intervjuu za EURACTIV rekao da je Skoplje, donoseći neke teške odluke, demonstriralo svoju posvećenost evropskim integracijama, ali da EU i dalje nije donela odluku o otvaranju pretpristupnih pregovora. On je upozorio da proširenje više nije samo pitanje proširenja kao takvog, niti je samo političko ili ekonomsko pitanje. Više
///
SOFIJA
Bugarska ostala s manjinskom vladom posle izlaska jedne stranke. Bugarska vlada teško formirana krajem 2021. godine ponovo je oslabila posle izlaska jedne od partija iz koalicije što izaziva strahovanje od nove političke krize u toj zemlji EU. Reformski premijer Kiril Petkov uspeo je da posle tri puta održanih parlamentarnih izbora prošle godine formira četvoročlanu koaliciju, međutim antisistemska partija "Ima takav narod" (ITP) odlučila je 8. juna da napusti koaliciju zbog niza neslaganja. Petkov je rekao da je spreman da ostane na čelu manjinske vlade koja sada računa na 109 od ukupno 240 poslanika u parlamentu. Više
***
Urednici: Julija Simić, Nevena Zarić, Vladimir Tintor
