Za zemlje Zapadnog Balkana zaokret EU kao ekonomskoj bezbednosti predstavlja izazov, ali i priliku i, mada region ostaje na marginama aktuelne strateške debate, posvećenost dubokoj integraciji sa EU čini njegovo uključivanje neophodnim, ocenuje se u analizi nezavisnog instututa Estima.
Navodi se da je sada pravi trenutak da se prevaziđe puko usklađivanje politike i preuzimanje regulative EU i umesto toga formuliše smela vizija ekonomske transformacije koja prepoznaje zapadnobalkansku šestorku kao deo evropske budućnosti - ekonomski, politički i normativno.
Autor analize Anastas Vangeli, docent na Univerzitetu u Ljubljani i član uprave instituta iz Severne Makedonije, ukazuje da je u tom cilju potrebno uzeti u obzir nekoliko principa, u svakom trenutku i na svim nivoima kreiranja politika.
Na prvom mesetu Vangeli ukazuje da se ekonomska bezbednost i posebno konkurentnost ne može definisati samo u vezi sa uspehom u industriji jer bez pristojnih poslova i ekonomske inkluzije, posebno u regionima poput Zapadnog Balkana, nema prave sigurnosti.
"U tom smislu, ekonomska bezbednost nije apsolutna, već relativna, i nije kvantitativna, već kvalitativna kategorija", naveo je autor u analizi "Zapadni Balkan i evropski zaokret ka ekonomskoj bezbednosti: Formulisanje političke agende".
Zatim, a s tim u vezi, nova paradigma rasta EU mora da se pozbavi ne samo zaostajanjem EU za globalnim konkurentima (SAD i Kinom na prvom mestu), već i unutrašnjim asimetrijama, uključujući dugogodišnje zaostajanje razvoja Zapadnog Balkana, smatra Vangeli.
On ukazuje i na plan za povećanje konkurentnosti EU, koji je u septembru 2024. predstavio bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, i koji otvara prostor za preispitivanje otvorene strateške autonomije na način da uključuje susedstvo EU kao deo evropske ekonomske budućnosti.
Vangeli upozorava da bi region, ako EU ne bude značajno investirala u njega, lako mogao da postane Ahilova peta Evrope, i to ne samo zbog toga što bi drugi mogli da popunjavaju prazninu, što se do sada dešavalo.
Takođe, uspeh će zavisiti od podrške izvan Brisela, Berlina i Pariza, kao i van korporativnih i političkih elita, naveo je Vangeli ističući da ekonomska bezbednost mora da se oseti kod građana, institucija i malih i srednjih preduzeća širom EU i zemalja koje joj teže.
Konačno, navodi autor, transformaciju moraju da vode osnovne evropske vrednosti solidarnosti, otvorenosti i jedinstva u diverzitetu kako bi se obezbedilo da se šest partnera EU sa Zapadnog Balkana ne tretiraju kao pasivni pratioci, veće kao oni koji aktivno doprinose zajedničkoj, bezbednoj budućnosti.
"To do sada nije bio slučaj. Međutim, kao što se promenila osnovna ekonomska paradigama u Evropi, tako se može promeniti i pristup proširenju i integraciji", zaključio je Vangeli.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
