Skupština Crne Gore izglasala je 19. avgusta kasno uveče nepoverenje manjinskoj vladi Dritana Abazovića, nešto više od 100 dana od njenog izbora. Za nepoverenje vladi glasao je 51 prisutni poslanik, od kojih je jedan bio protiv, a 50 za.
Pad vlade podržali su poslanici stranaka koje su inicirale smenu, predvođeni Demokratskom partijom socijalista (DPS), a potrebnu većinu obezbedile su Demokrate Alekse Bečića, Bošnjačke stranke, Prave Crne Gore i Ujedinjene Crne Gore.
Bošnjačka stranka je bila deo Abazovićeve vlade, dok su ostale članice, Socijalistička narodna partija (SNP) i koalicija okupljena oko pokreta URA, bojkotovali glasanje, što je učinio i Demokratski front (DF).
Protiv je bila predsednica Skupštine Danijela Đurović iz redova SNP-a.
Posle pada vlade, moguće su dve opcije - pregovori o formiranju nove ili parlamentarni izbori. U drugom slučaju nephodno je skraćenje mandata Skupštini, dok bi postojeća vlada bila u tehničkom mandatu.
Smenu vlade zbog "blokade evropskih integracija" iniciralo je 36 poslanika Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP), Socijaldemokrata (SD), Liberalne partije (LP) i Demokratske unije Albanaca (DUA).
Direktan povod za inicijativu za glasanje o nepoverenju Abazovićevoj vladi je nenajavljeno potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom početkom avgusta u Podgorici.
DPS, SDP i ostale partije okupljenje oko inicijative smatraju da je vlada “izgubila liegitimitet”, jer je Temeljnim ugovorom favorizovala SPC u odnosu na ostale verske zajednice. One navode i da premijer Abazović i njegova vlada nisu uvažili mišljenja struke, te da insistiranje na potpisivanju ugovora u ovom trenutku za posledicu ima "podizanje tenzija u drustvu i potencijalno nenadoknadivi gubitak vremena potrebnog za kvalitetno ispunjavanje obaveza iz evropske agende".
Politička kriza uzrokavana potpisivanjem Temeljnog ugovora za posledicu je imala rast nepoverenja među političkim partijama, koje nisu uspele da se dogovore i kompletiraju sastav Sudskog saveta, jednog od ključnih tela u pravosudnoj vlasti, a na čemu insitira Evropska unija.
Poslanici su četiri puta za osam meseci tražili smenu vlada, dva puta prethodne Krivokapićeve, koja je oborena na pola mandata. Samo u poslednjih 15 dana, pokrenute su dve inicijative o nepoverenju Abazovićevom kabinetu.
Abazović je u završnoj reči izrazio nadu da će brzo biti konstituisana nova vlada, dobiti novog mandatara i da će predsednik DPS-a Milo Đukanović ponuditi mandat nekoj od partija koje su podržale pad njegove vlade.
"Ako se to ne desi, to je neodgovorno i to treba da znaju građani da ste ih gurnuli u nestabilnost. Želim da verujem da imate nastavak plana. Crna Gora uz dosta muke prelazi u nove nivoe demokratije", kazao je Abazović.
Abazović je prethodno u raspravi rekao da prava pozadina inicijative o smeni vlade nije Temeljni ugovor, nego zaplena cigareta u Luci Bar, u maju ove godine, a koja "ima veze" sa građevinskom kompanijom Bemax, koju je doveo u vezu sa DPS-om.
Abazović je ocenio da je zbog zaplene cigareta i akcije policije, "piramida pala", a da DPS "iz rukava izvlači" Temeljni ugovor. Abazović je ocenio da od tada kreće akcija "destabilizacije države" i da DPS "gura Crnu Goru u velike probleme".
Za političke realizatore "destabilizacije" Crne Gore označio je poslanika DPS-a i bivšeg ministra odbrane Predraga Boškovića i aktuelnog ministra odbrane iz redova SDP-a Raška Konjevića.
Abazović je pozvao specijalno tužilaštvo da proveri podatke koje je saopštio tokom skupštinskog zasedanja.
Ministar Konjević, koji je pomenut u Abazovićevom izlaganju, tražio je proceduralnu reakciju, ali nije dobio reč, jer ministri po skupštinskom poslovniku imaju pravo na replike na izlaganja poslanika, ali ne i na izlaganje premijera. Konjević je tražio od rukovodstva skupštine upozorenja pri spominjanju ličnih imena.
Poslanik DPS-a i predstavnik inicijatora Danijel Živković je uoči glasanja rekao da inicijativa nije ni sa kim dogovorena, već da je ponuđena svakom od 81 poslanika da se o njoj izjasni.
"Kakva god sudbina bila incijative, vaša vlada je delegitimisana vašim ponašanjima. Skrenuli ste Crnu Goru sa evropskog puta. Obećali ste da ćete završiti deo obaveza kako bi Crna Gora postala članica Evropske unije", kazao je on.
Premijer je nekoliko sati pre izjašnjavanja o poverenju ponudio rekonstrukciju vlade partijama koje su pobedile na parlamentarnim izborima 2020. godine i manjinskim strankama.
Abazovićev predlog usledio je na inicijativu Demokratskog fronta. Inicijativu su potpisali poslanički klubovi Abazovićeve koalicije okupljene oko Ure i Socijalistička narodna partija (SNP), članica manjinske vlade.
Učešće u rekonstruisanoj vladi inicijatori su ponudili svim političkim partijama u Skupštini, osim inicijatorima rasprave o poverenju vladi.
Borba protiv kriminala i korupcije, reforme i priprema izbora, zajedničko rešenje oko imenovanja u pravosuđu, neki su od principa koju su ponudili Ura i SNP.
"Vlada ostaje posvećena evropskom kursu i regionalnoj saradnji i izražava spremnost da stavi moratorijum na sva identitetska pitanja koja dele društvo", rekao je Abazović novinarima u Skupštini.
Lider Demokrata Aleksa Bečić je u završnoj reči ponovio da je inicijativa o rekonstrukciji Vlade "političko blefiranje" i saopštio da "nema problem" da od sutra krenu u razgovore o novoj parlamentarjnoj većini.
"Ako bi se podnela ostavka i izglasalo nepoverenje, ne postoji prepreka ako je zaista iskrena namera i želja, da se dogovora nova većina", kazao je Bečić i zaključio da "su izbori jedino pošteno rešenje" izlaska iz krize.
Demokrate su tokom sednice saopštile da neće ulaziti u pregovore sa DPS-om oko formiranja nove većine, već da su ti razgovori mogući samo u okviru stranaka, pobednica parlamentarnih izbora 2020. godine.
Vlada Dritana Abazovića je druga u poslednjih nekoliko meseci koja je pala zbog Temeljnog ugovora sa SPC. Krajem aprila je nepoverenje izglasano kabinetu bivšeg premijera Zdravka Krivokapića nakon čega je formirana Abazovićeva manjinska Vlada.
U toj vladi nisu bile Demokrate i Demokratski front, stranke koje su pobedile na parlamentarnim izborima 2020. Abazovćevu vladu činile su, pored njegove Ure, Socijalistička narodna partija (SNP), SDP i stranke manjinskih naroda, a njene odluke u parlamentu podržavala je najveća partija - DPS.
Izvor: Beta
Foto: Beta
