Sedam članica EU u pismu Evropskoj komisiji upozorilo je na mogućnost ishitrene odluke o najavljenom predlogu da onlajn platforme sa najvećim internet saobraćajem doprinose infrastrukturnim troškovima.
Pismo, o kome je prvo izvestio Blumberg i u koje je EURACTIV imao uvid, poslato je na inicijativu Holandije a potpisali su ga i Danska, Estonija, Finska, Irska, Švedska i Nemačka.
U maju je evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton najavio da će Komisija pre kraja godine predstaviti predlog po kome bi platforme bile primorane da plaćaju "pravičnu naknadu" za razvoj digitalne infrastrukture, poput 5G mreže.
Međutim, potpisnice pisma su zabrinute i ukazuju na činjenicu da su razvoj mreža velikog kapaciteta i odnosi između telekom operatora i platformi kompleksno pitanje.
"Promene politike koje utiču na odnose telekom operatera i provajdera platformi moraju da budu pažljivo ispitane u svim aspektima i razmotrene uz učešće relevantnih zainteresovanih strana", piše u pismu.
Pored toga, članice pozivaju na pokretanje otvorene i transparentne debate o predlogu, uključujući javnu raspravu sa zainteresovanim stranama i angažovanje nacionalnih vlada u ranoj fazi kako bi se razmotirle sve relevantne perspektive i ekspertize.
Takođe se u pismu grupe članica EU Komisija ohrabruje da sačeka ocenu Tela evropskih reglatora za elektronske komunikacije (BEREC) koje već razmatra tu stvar.
Jedna od telekom kompanija koje se zalažu za tzv. pravičnu naknadu je Dojče telekom (DT), uz Oranž, Vodafon i Telefoniku.
Nemačka savezna vlada vlasnik je značajnog dela DT, čime je njena pozicija u debati relevantnija nego inače u procesu donošenja odluka EU.
Međutim, razlog za nemačku podršku mogao bi da bude i to što se pismo više odnosi na procedure nego na sadržaj najavljenog predloga EU.
"Pretpostavljam da to malo olakšava stvari jer je fokus na procesu a ne na konkretnim merama ili suštini predloga", rekao je za EURACTIV jedan diplomata EU napominjući da bi bilo teško dogovoriti se o sadržaju teksta pre letnjeg odmora.
Na stolu je trenutno nekoliko zakonskih opcija od kojih je najneminovnija revizija Direktive o smanjenju troškova širokopojasnog pristupa, preimenovane u Zakon o infrastrukturi povezivanja (CIA), koja je odložena za septembar.
Do koje će mere CIA pokriti pitanje "pravednog udela", ostaje otvoreno pitanje jer kratki rokovi onemogućavaju sprovođenje procene tržišta i konsultacije sa zainteresovanim stranama. Stoga je Komisija i pozvana da ne žuri.
Kao alternativu, Komisija bi mogla da predloži ad hoc zakonski predlog kome bi prethodila javna rasprava i procena uticaja na tržište. Međutim, taj proces bi verovatno odložio objavljivanje predloga do 2023.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Pixabay.com
