U uslovima rasta inflacije i brzog pooštravnja monetarne politike, evroposlanici nisu "toplo" dočekali predsednicu Evropske centralne banke Kristin Lagard zbog borbe protiv inflacije koja je, kako su rekli neki, pogrešno vođena i "zastarela".
Međugodišnja inflacija u zoni evra u avgustu je dostigla 9,1%. Pored toga, iako ekonomske aktivnosti trenutno deluju dobro, pokazatelji poslovnog poverenja su pali i predstojeća zima deluje sumorno sa izgledima za prekide u snabdevanju energijom i mogućom recesijom.
ECB je povećala kamatu za pola procentnog poena u julu i za 0,75 procentnih poena ranije u septembru, pritežući tako u značajnoj meri svoju monetarnu politiku.
U takvim uslovima, evroposlanici iz Ekonomskog odbora EP na sastanku kvartalnog monetarnog dijaloga početkom nedelje izneli su Lagardovoj brojne kritike.
Ludek Nidermajer (EPP) rekao je Lagard da je ECB "zastarela" u svojoj borbi protiv inflacije, da je "uradila premalo suviše kasno". Prema njegovom mišljenju, dobar deo inflacije vođen je tražnjom.
Lagard je rekla da su verovatna nova povećanja kamata narednih meseci ali je i podsetila Nidermajera da su spoljni šokovi, poput kovida i ruske invazije Ukrajine, "podstakli od strane ponude a ne od strane tražnje vođenu inflaciju".
Prema njenim rečima, koren je "u najvećoj meri i dominantno od strane ponude vođena inflacija".
Zvanične statistike pokazuju da su inflaciju najviše pogurale cene energije i hrane, međutim, i cene druge robe počele su da rastu osetno.
"I dok se problem uskih grla u snabdevanju ublažava, njihov inflatorni uticaj nastavlja da se postepeno 'hrani' kroz potrošačke cene", rekla je šefica ECB.
Prihvatajući činjenicu da je inflacija uglavnom vođena prekidima u snabdevanju, evroposlanik iz redova Zelenih Rasmus Andresen ukzao je na kontradikciju u oštrijoj monetarnoj politici ECB.
"Povećanja kamata neće spustiti cene energije, povećanja kamata neće spustiti cene hrane, povećanja kamata neće srušiti monopole koji omogućavaju enormne profite velikim korporacijama i povećanja kamata neće ubediti (Vladimira) Putina da okonča ovaj rat", rekao je Andresen.
On je takođe doveo u pitanje efikasnost povećanja kamata kada se očekuje da se inflacija vrati na 2,3% do 2024, prema procenama same ECB.
U odgovoru Andresenu, Lagard je istakla da je ciljana inflacija bila 2% i da čak i manje prekoračenje tog cilja zahteva intervenciju monetarne politike, iako je priznala da ECB ne može da utiče na cene energije.
"Moramo da preduzememo akciju", rekla je predsednica ECB, preneo je EURACTIV.com.
Prema njenim rečima, banka je morala da deluje smanjenjem tražnje i upravljanjem inflatornim očekivanjima.
To možda izgleda kao rizična politika, s obzirom da bi na zimu mogla da stigne još jedna recesija i da je potrebno mnogo investicija da bi se povećala isporuka alternativnih izvora energije. ali se razlog za tu naizgled kontradiktornu politiku nalazi u mandatu ECB koji stabilnost cena stavlja iznad drugh cijeva.
"Jedina svrha koja mora da pokreće sve nas u evrosistemu jeste stabilnost cena", rekla je Lagard odgovarajući evroposlanici liberala Karolin Nagtigal.
"To ima posledice", priznala je šefica ECB. "Ali odluke koje smo doneli i koje ćemo nastaviti da donosimo biće vezane za 'kompas' a to je stabilnost cena", dodala je.
Izvor: Beta
Foto:
