Članice Evropske unije, Švajcarska i Norveška su u prvoj polovini ove godine primile 513.000 zahteva za međunarodnu zaštitu, slično kao u istom periodu 2023, ali sa važnim promenama na nacionalnom nivou, saopštila je 16. septembra Agencija EU za azil (EUAA).
Nemačka je primila za petinu manje zahteva, dok je u Italiji broj prijava povećan za više od trećine.
U novom polugodišnjem izveštaju EUAA se navodi da se u drugoj polovini godine obično očekuje više zahteva za azil pa se procenjuje da bi evropske zemlje do kraja godine mogle da prime oko milion zahteva.
Broj zahteva za azil je u prvih šest meseci bio za oko 7.000 manji nego u prvih šest meseci 2023, kada ih je bilo najviše od migrantske krize 2016.
Agencija je istakla da broj zahteva za azil ne daje potpunu sliku potrebe za zaštitom u EU, imajući u vidu da je krajem juna privremenu zaštitu imalo 4,5 miliona lica raseljenih zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Sirijci su podneli najviše zahteva za azil – 71.000, što je za 7% više u poređenju s istim periodom prošle godine.
Na drugom mestu su i dalje Avganistanci (45.000), ali sa 18% manje zahteva nego u prvih šest meseci 2023.
Posle velikog priliva na Kanarska ostrva prethodnih meseci, Malijci (9.600) i Senegalci (7.500) podneli su tri puta više prijava za azil.
Nemačka je od januara do juna primila gotovo četvrtinu svih zahteva, 124.000, što je za petinu manje nego u istom periodu prošle godine.
Španija je na drugom mestu po broj primljenih zahteva za azil, sa 88.000, slično kao u prvoj polovini 2023.
Broj zahteva podnetih u Italiji je povećan za više od trećine, na 85.000, dok Kipar (4.900) i dalje dobija najviše prijava po stanovniku.
EUAA je saopštila da je i dalje veliki broj tražilaca azila iz latinoameričkih zemalja, od kojih mnoge imaju bezvizni režim s EU.
Državljani Venecuele su podneli 37.000 zahteva, Kolumbije 29.000, a Perua 14.000. Velika većina njih, 90% Venecuelaca i 80% Kolumbijaca, prijave je podnela u Španiji, ali je 53% Peruanaca azil zatražilo u Italiji, dok su prošle godine najviše išli u Španiju.
Broj Ukrajinaca koji su tražili azil malo je povećan, na 12.000, od kojih je više od polovine podneto u Francuskoj, a petina u Poljskoj.
"Uzeti zajedno, ovi trendovi predstavljaju značajne izazove za vlasti EU za azil i prihvatanje. S obzirom da je broj predmeta koji čekaju prvostepene odluke i dalje stabilan (925.000), EUAA je nudila operativnu pomoć za 11 država članica", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je stopa priznavanja za prvostepene odluke o zahtevima za azil iznosila oko 46%. Stopa priznavanja je procenat odluka kojima se podnosiocima zahteva daje ili status izbeglice ili supsidijarna zaštita.
U slučaju Sirijaca stopa priznavanja bila je 92% na nivou EU+, za Avganistance oko 65%, dok je za Turke stopa pala na 18% sa 54% kolika je bila 2019. godine.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
