O predstojećem Europrajdu (EuroPride) u Beogradu, čiji je slogan "Vreme je!", problemima i pravima LGBT+ zajednice u Srbiji i regionu, zakonima koje Srbija treba da usvoji kako bi se poboljšao položaj LGBT+ zajednice... govori koordinator Europrajda 2022 Goran Miletić.

Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Sivil rajts difenders (Civil Right Defenders) i koordinator Europrajda 2022

• S obzirom da je ovo prvi Europrajd u Jugoistočnoj Evropi, šta organizacija događaja znači za region?

Ne treba imati iluziju da će posle jednog Europrajda u regionu situacija postati ođednom bolja, ali je ovo svakako odličan način za skretanje pažnje na probleme sa kojima se suočava LGBT+ zajednica u regionu. Ti problemi se prvenstveno tiču nasilja i diskriminacije, odnosno činjenice da ovakvi slučajevi u kojima su LGBT+ osobe žrtve retko dobiju svoj epilog. Sa druge strane, organizacija Europrajda je dobijena zbog činjenice da pozitivne promene u poštovanju ljudskih prava LGBT+ osoba u regionu postoje. One su spore, više se odnose na zakone nego na praksu, ali su ipak vidljive. Europrajd takođe znači i priznanje onim malobrojnim, ali hrabrim ljudima koji se u svim ovim zemljama bave ljudskim pravima LGBT+ osoba.

• Šta znači Europrajd za poboljšanje prava LGBT+ konkretno u Srbiji?

Za Srbiju je Europrajd značajan u svakom smislu – od turističkog do političkog i nadam se da će ova šansa biti iskorišćena. Nažalost, čini se da mnogi i dalje ne shvataju kolika je važnost jednog ovako velikog evropskog događaja. Što se tiče LGBT+ zajednice, promene se neće desiti preko noći, niti će te promene stići sa Europrajda ili kao deo neke EU agende kako to kažu desničari. Sve promene zavise samo od nas u Srbiji, političke volje i nas koji pripadamo zajednici i koji na jednakosti u svim aspektima moramo da insistiramo. Prvi test posle Europrajda će biti donošenje Zakona o istopolnim zajednicama. Verujem da će organizacija EP pomoći da vlast učini konkretna obećanja vezano za usvajanje zakona.

• Gde je Srbija u odnosu na zemlje regiona po pravima LGBTI+, odnosno primeni međunarodnih standarda u toj oblasti?

Ako poredimo zemlje regiona, Srbija je negde na sredini. Bolje su svakako Slovenija, Hrvatska, ali i Crna Gora u kojoj je pre nekoliko godina donet Zakon o životnom partnerstvu osoba istog pola. Ovaj zakon je od 2015. godine postao standard za sve zemlje članice Saveta Evrope, a Srbija je jedna od zemalja koja ga još uvek ne ispunjava. Takođe, u smislu prakse, teško je govoriti o Srbiji kao jednoj celini, jer je situacija za pripadnike LGBT+ zajednice drastično bolja u Beogradu ili Novom Sadu, nego u manjim sredinama. U svakom slučaju, u Srbiji sada preko 80% građana misli da pripadnici LGBT+ zajednice treba da budu ravnopravni građani kao i svi drugi, dok je ovaj procenat pre samo pet godina bio 63%.

• Da li je društvo u Srbiji spremno za Europrajd?

Suština ljudskih prava je da ona moraju biti poštovana bez obzira da li se nekom neko sviđa ili ne. Ne možete nekom oduzeti pravo na život, telesni integritet ili slobodu mišljenja jer vam se ne dopada. Isto tako, sloboda okupljanja je garantovana i može biti uskraćena samo u najizuzetnijim okolnostima, a Prajd to svakako nije. To je stav i Ustavnog suda Srbije, ali i Evropskog suda za ljudska prava. Zbog toga nije relevatan stav društva, već građanima koji to žele uvek mora biti omogućen miran skup u skladu sa međunarodnim standardima. Ako postoji pretnja da bi neko narušio javni red i mir, krivica se ne može pripisivati organizatoru, već oni koji bi želeli da koriste nasilje moraju biti izvedeni pred sud. Lično, iz razgovora sa različitim ljudima svuda u Srbiji, stekao sam utisak da je društvo drastično spremnije da prihvati različitost nego što se to predstavlja. Građani uglavnom daju homofobične izjave jer je to "očekivano", zbog propagande ekstremista ili jer nisu imali prilike da upoznaju nikog iz LGBT+ zajednice. Ovo poslednje se veoma brzo menja, pa za razliku do 2014. godine, kada je samo 9% građana poznavalo nekog iz zajednice, sada je taj procent 33%.

• Da li imate podršku države u organizaciji događaja, posebno s obzirom a činjenicu da traje više dana?

Europrajd 2022 će trajati od 12. do 18. septembra i budući da ćemo imati više od 130 događaja, pomoć države je ključna. Mi želimo da država bude partner i u stalnom smo kontaktu sa predstavnicima Vlade Srbije i Grada Beograda. Možemo reći da je saradnja formalno bolja nego ranijih godina i da je sistematska, ali je problem uvek u suštini i detaljima. Naime, čak i kada imamo jednostavne zahteve, suočavamo se navodnim birokratskim preprekama, koje mogu biti rešene uz samo malo dobre volje. Videćemo da li će država suštinski sarađivati ili ćemo ostati na formalnoj saradnji.

• Da li očekujete neke kontra-događaje i šta organizacija Europrajda preduzima u cilju bezbednosti?

Imam potpuno poverenje u policiju koja je apsolutno sposobna da zaštiti učesnike bilo kog javnog skupa. To se pokazalo i ranijih godina i nema nikakvog razloga da tako ne bude i sada. Sa naše strane, sve zakonske i druge mere su preduzete i saradnja je potpuna. Neki eksperti za bezbednost nezvanično kažu da je tenzija u nekim medijima u vezi bezbednosti potpuno lažna i nepotrebna i da se plasira kako bi se smanjio broj učesnika.

• Šta Srbija treba da uradi na planu zakonodavstva kako bi se poboljšao položaj LGBT+ zajednice?. Ima li napretka poslednjih godina, s obzirom na npr. premijerku iz zajednice LGBT+, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ali i činjenicu da su prava LGBT+ u domenu osnovnih prava koja svako poseduje?

Srbija treba da bez odlaganja usvoji Zakon o istopolnim zajednicama, Zakon o rodnom identitetu, ali i sveobuhvatni Zakon o sprečavanju nasilja u školama (onog nasilja koje se umanjuje kada ga nazivamo vršnjačkim nasiljem). Pored toga, Skupština bi morala da usvoji Deklaraciju o borbi protiv homofobije, a potrebno bi bilo i da se rehabilituju svi koji su pre 1994. godine kažnjavani za dobrovoljne gej odnose tj. za "protivprirodni blud". Ova istorijska nepravda mora biti ispravljena.

• Koga očekujete od zvaničnika - predstavnika međunarodnih organizacija, evropskih institucija?

Imaćemo oko 100 visokih gostiju iz inostranstva. Sa nama će biti evropska komesarka za jednakost Helena Dali (Dalli), više od 15 poslanika Evropskog parlamenta iz svih političkih grupacija, komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović, zamenica premijera Belgije, kao i poslanici nacionalnih parlamenata mnogih zemalja Evrope.

Europrajd je najveća javna manifestacija LGBT+ zajednice u Evropi koja se organizuje već 30 godina. Svake godine, svi prajdovi u Evropi glasaju kom će se gradu od onih koji to žele dodeliti licenca Europrajda. Beograd je 2019. godine dobio ovu titulu u konkurenciji sa Barselonom, Dablinom, Lisabonom i Gran Kanarijom i to sa 76% glasova svih prisutnih delegata.

Pripremili smo preko 130 događaja koji su grupisani u različite celine, a odnose se na pozorišne predstave, debatni program, filmski program, Međunarodnu konferenciju o ljudskim pravima, koncerte, žurke, izložbe, Lezbejski festival umetnosti i aktivizma, biznis forum i još mnogo toga. Prajd haus (Pride House) kao centralno mesto će preko cele sedmice biti u Domu Omladine, a Prajd park kao mesto koncerata i pratećih sadržaja 16. i 17. septembra biće na Donjem Kalemegdanu. Šetnja počinje 17. septembra u 16.30 ispred Skupštine Srbije.

Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta